Izvor: Politika, 23.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemanja u Nasa centru
Još kao đak prvak mlađani Nemanja Đurić zadivio je svoje dugove i nastavnike u posavotamnavskoj opštini Vladimirci, postavši šampion škole u šahu (u konkurenciji svih osam razreda). Danas Nemanja ima 28 godina, stiže da igra samo brzopotezni "cuger" i radi u Nasa centru u Vašingtonu, u odeljenju za satelitske programe. Ovaj prestižan posao, rezervisan uglavnom za američke državljane, dobio je nedavno – kao jedan od najboljih diplomaca Koledž park univerziteta u saveznoj državi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Merilend.
Osnovnu školu Nemanja je završio u rodnim Vladimircima, a gimnaziju (matematički smer) u Šapcu. U međuvremenu, uspešno je igrao fudbal u omladinskim pogonima šabačke "Mačve", a kao prvotimac oprobao se u drugom gradskom klubu "Radnički – Zorka", u vreme takmičenja u Prvoj srpskoj ligi. Od "najvažnije sporedne stvari na svetu" definitivno su ga odvojile studije telekomunikacija na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
– Kao dobar student, početkom četvrte godine, na preporuku profesora, obratio sam se Koledž park univerzitetu i zatražio stipendiju za nastavak školovanja. Potvrdan odgovor dobio sam tek u apsolventskoj godini. Sa zelenom kartom i obezbeđenom stipendijom u Ameriku sam otišao u julu 2003. godine. Međutim, na univerzitetu u Merilendu nije bilo mog smera, pa sam bio prinuđen da upišem potpuno nov fakultet (kompjuter sajens) – priča za naš list Nemanja Đurić.
Nove studije Nemanja je okončao u ekspresnom roku. Diplomirao je 21. maja ove godine, a svečanom uručenju diploma popularnim "kornjačama" (maskota Koledž park univerziteta) prisustvovali su i njegovi roditelji: otac Janko, profesor ruskog jezika, koji je trenutno predsednik opštine u Vladimircima, i majka Milica, takođe prosvetni radnik, nastavnik praktične nastave u Trgovinskoj školi u ovom mestu.
– Nije bilo jednostavno. Morao sam dobro da savladam jezik, što je odnelo skoro godinu dana. Godišnja stipendija iznosila je 39.000 dolara, od čega je samo školarina bila 28.000 dolara, pa sam za ostale potrebe morao da zarađujem. Radio sam kao spasilac na bezenu, u prodavnici, a pri kraju studija u jednom ekskluzivnom restoranu. Zakupninu stana od 1.200 dolara mesečno plaćao sam zajedno kolegom sa fakulteta Vitalijem, čije se porodica 1993. godine iselila iz Rusije. On je takođe diplomirao 21. maja – priča nam Nemanja.
Na internet stranice Nemanja je odmah postavio svoju stručnu biografiju (CV) i već u junu dobio poziv da se javi na razgovor u Nasa centar u Vašingtonu. Ovo je za njega bilo veliko priznanje, ali i iznenađenje, jer čuvena nacionalna institucija selektuje uglavnom američke državljane, a on još ima srpski pasoš. Provera znanja iz gotovo svih oblasti, uključujući i pedagoško-psihološke testove, trajala je punih osam sati.
– Na kraju razgovora su me pitali koliku godišnju platu tražim? Rekao sam 50.000 dolara, što je neki maksimum za strance mog ranga. Dali su mi 61.000 dolara, a pošto sam upisao postdiplomske studije na Koledž park univerzitetu, prihvatili su da u potpunosti pokrivaju i troškove mog daljeg stručnog usavršavanja – ističe Nemanja Đurić.
Otkako se otisnuo preko okeana, mladi stručnjak za satelitske programe svake godine dolazio je dva puta u Srbiju – za Ilindan (2. avgust) i Božić. Otac Janko kaže da je Nemanja veliki patriota, i ne taji da bi mu bilo izuzetno drago da buduća snaha bude naše gore list. Supružnici Janko i Milica Đurić imaju i mlađeg sina Igora, kome je ostalo još samo pet ispita do završetka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
[objavljeno: ]
