Izvor: Blic, 02.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemamo strategiju za opasni otpad
Nemamo strategiju za opasni otpad
U julu na Bezdanu vodostaj Dunava je bio na minimumu koji nije dostignut tokom celog dvadesetog veka. Šteta se ne ogleda samo u pomoru riba. Uračunajte gubitke od neprolaznosti brodova, reakcije podzemnih voda, truljenje biljaka koje pogoršava kvalitet voda, uništene ptičje oaze, procena štete se ne može izračunati, posledice će se ogledati godinama, kaže u razgovoru za 'Blic' Anđelka Mihajlov, ministar za zaštitu životne sredine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Neko je izazvao pomor 10 tona ribe u Krivaji. Znate li krivca? Da li je iko kažnjen?
- Nema jasnog krivca. Protiv pokrajinskog inspektora podneta je prijava.
Koliko je para potrebno za uklanjanje štetnih materija iz tri crne tačke najvećeg zagađenja, 'Bora', 'Trepče' i 'Kolubare'? I da li imate plan trajnog rešenja?
- Teško je reći o kojoj globalnoj sumi je reč. Imamo plan trajnog rešenja. Ali on je vidljiv tek za pet godina. U saradnji sa UN uradili smo lokalni regionalni plan i sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju ekologije pripremamo ekološki plan celog okruga. Prvo treba rešiti otpadne vode, a šteta je činjena deceniju, hektari zemlje su pod otrovnim izlivima i teritorija izgleda kao mesečeva kora. Nema dovoljno pročišćivača vazduha, sumpor-dioksid je često u nedozvoljenim količinama. To su stvari koje zavise od rudarsko-topioničarkog basena. Kod svake privatizacije mora se postaviti uslov brige o životnoj sredini. Ne treba zaboraviti da i Nemci i Slovaci, na primer, imaju danas svoje crne tačke, na kojima sanacije traju više desetina godina.
Ako bi se postojeći propisi odmah u potpunosti primenili, sve fabrike u zemlji mogle bi biti zatvorene?
- Istina je, na osnovu sadašnjeg Zakona o zaštiti životne sredine možemo odmah zatvoriti sve fabrike u zemlji, on je krajnje nerealan za situaciju koju imamo. Naša privreda nije sposobna da ispoštuje taj zakon. Propisi koji važe za zemlje EU ne mogu biti primenjivi kod nas. I privreda je prinuđena da krši zakon.
Tolerišete prekomerno zagađenje, zatvarate oči pred ekološkim katastrofama?
- Ne. Teramo privredu da se prilagodi evropskim standardima, ali reč je o procesu koji mnogo košta, nemam tačne procene, i za koji je predviđeno deset godina, ne pre. Ni pred čim ne zatvaramo oči. Objektivno smo evidentirali crne tačke.
Donatori su voljni da daju minimalna finansijska sredstva koja se, uglavnom, troše na organizovanje seminara, lepljenje plakata i deljenje brošura? Stanovnici ova tri mesta smatraju da ne činite ništa za njih, osim što dajete informacije zbog čega je sve više bolesnih?
- Potpisali smo ugovor o sufinansiranju izrade dokumentacije za sistematizaciju otpadnih voda Bora sa međunarodnim donatorima.
Kolubara je teritorija velikih pepelišta koja čekaju projekte čišćenja. Za Pančevo je obezbeđeno pet miliona dolara, konkretno za čišćenje kanala... Ali, moram da priznam da smo od međunarodnih donatora očekivali novac da bismo iskazali vidljive rezultate, zelene površine, uređaje za pročišćavanje otpadnih voda, ali međunarodni donatori ne daju novac za to. Novac daju za pripremu tehničke dokumentacije. Ipak, norveška vlada je ušla u finansiranje otpadnih voda Vrbasa i deponije Gornji Milanovac. Novčano smo ograničeni, iako znam da je situacija veoma loša. Bila sam u Boru kada je pala kiša, niz moj kišobran curila je razblažena sumporna kiselina. Koliko god da zvuči loše, moja je dužnost da o svemu izveštavam građane, da govorim ono o čemu se deceniju ćutalo.
Šta savetujete građanima u zagađenim područjima?
- Pa oni tako žive decenijama. Treba da prate pokazatelje o zagađenosti tog dana i da se štite zatvaranjem prozora.
Imate li plan sprečavanja nove katastrofe, rešavanjem problema piralenskih kondenzatora, koji su nakon NATO bombardovanja trafo-stanice 'Bor 3' odloženi na deponiju u RTB-u?
- Ova država nema strategiju zbrinjavanja opasnog otrova, niti ima ijednu lokaciju za skladištenje, zagađivači nisu naučili da plaćaju kazne. Po međunarodnim ugovorima, sami moraju brinuti o svom otpadu. Činjenica je da uvoza opasnog otpada nema. A jedina dva načina za bezbedno skladištenje je u obezbeđenim skladištima fabrika ili ga izvoziti. Konkretno, radnici nisu znali da je na toj deponiji skladišten piralen. Neki su ga nosili kući da bi štitili čamce, ne znajući da je piralen jedan od najopasnijih uzročnika kancera. Zato mi investiramo u edukaciju, iako to vama deluje kao uludo bačeni novac. Ministarstvo nije odgovorno za zbrinjavanje opasnog otpada, već proizvođač. A proizvođača piralena u Srbiji je mnogo. EPS je najveći od njih, ali tvrde da ga kontrolišu.
Da li koristite za piće flaširanu ili vodu iz gradskog vodovoda?
- Pijem vodu iz gradskog vodovoda. Nemam sumnje u ispravnost. A i platom sam ograničena, kao i svi ministri. T. N. Đaković Dvostruki aršini UN
- U izveštaju UN piše da kod nas ne postoje generalne posledice NATO bombardovanja, već da su one lokalizovane na četiri sela južne Srbije. To su Bratoselci, Pljačkovici, Borovec i Reljani, sela južno od Vranja. Dekontaminaciju vršimo sa vojskom na prvoj lokaciji, a do kraja godine započećemo i čišćenje ostalih. Radioaktivna zemlja prenosi se u Vinču. Stručnjaci UN se nisu do kraja složili po pitanju dugoročnih posledica, niti je ijedan strani donator pokazao interesovanje za čišćenje zemljišta od osiromašenog uranijuma. Imamo primer sela u podnožju brda, čiji je čitav vrh kontaminiran. Voda u bunaru u selu dolazi sa vrha brda, a stručnjaci UN kažu da nema evidentiranih posledica po zdravlje, koje se na osnovu iskustva pojavljuje godinama kasnije. Recimo da je reč o dvostrukim aršinima. Komisija UN u Bosni predviđa izmeštanje stanovništva sa takvih lokacija - kaže Mihajlov.
