Izvor: NaDlanu.com, 11.Dec.2013, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačkoj bombi mesto u muzeju
Inicijativa da se sačuva avio-projektil pronađen u centru Beograda. Iz grdosije je potrebno izvaditi oko 600 kilograma razornog TNT eksploziva
Avionska bomba iz Drugog svetskog rata, iskopana u Budimskoj ulici u Beogradu, jedna je od svega četiri tog tipa sačuvane u svetu. Nemačka avijacija "Luftvafe“ koristila je tokom rata samo jedan veći projektil. Njena masa od oko jedne tone, ubojno punjenje od 600 kilograma eksploziva i razorna moć koja je u prah i pepeo pretvarala čitave >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << kvartove naselja, najbolje pokazuje tadašnju nemačku rešenost da u Beogradu ne ostane kamen na kamenu.Zbog svega ovoga pokrenuta je inicijativa da se projektil, koji je sedam decenija "ćutao“ u beogradskoj zemlji ne uništi, već demontira, isprazni i smesti u muzej. Iza ove ideje stoji Muzej vazduhoplovstva - Beograd iz Surčina i savetnik za kulturu prvog potpredsednika Vlade i bivši ministar Bratislav Petković. On je obavestio Ministarstvo odbrane o istorijskom i kulturnom značaju iskopanog projektila."Ovako razoran projektil pao je na stambeni deo grada što najbolje govori o surovosti nacističkog bombardovanja", kaže Petković. "Njegovo mesto zato je u muzeju, odmah do zapaljive bombe kakva je u prah pretvorila i Narodnu biblioteku na Kosančićevom vencu."Generacije žitelja Budimske ulice gotovo bukvalno živele su na buretu baruta zakopanog na dubini od šest metara. Teško je i zamisliti šta bi se dogodilo da je projektil aktiviran. Pažnja radnika i mirne ruke pirotehničara, srećom, učinile su da zasvagda bude otklonjen rizik od uništenja čitavog kvarta Beograda.Muzejsku budućnost avio-bombe podržava i Aleksandar Kolo iz Muzeja vazduhoplovstva. On kaže da je ovaj projktil kuriozitet u svetskim razmerama i da bi njegovim aktiviranjem bila napravljena velika šteta."Iskopana avio-bomba svedok je stradanja Beograda u 20. veku i trebalo bi je sačuvati", objašnjava Kolo. "Ona čini našu istoriju i pripada kulturnoj baštini. Trebalo bi da projktil bude demontiran i oslobođen eksploziva i upaljača. To može da se uradi bušenjem jednog od tanjih zidova bombe."Kolo objašnjava da je ova bomba ispisivala istoriju Drugog svetskog rata. Njenim korišćenjem fašistička Nemačka ostavljala je potpis smrti i razaranja širom Evrope. Korišćena je za razaranja velikih površina, što je garantovalo punjenje od čak 600 kilograma TNT granulastog eksploziva. O njenoj težini i snazi najbolje svedoči činjenica da je bombarder „henkel 111“ mogao da poleti sa samo jednom bombom u tovaru.Vazduhoplovni publicist Predrag Miladinović, stručnjak za detalje bombardovanja Beograda, potvrđuje da su nemački bombarderi 6. aprila jugoslovensku prestonicu zasuli i bombama težine od jedne tone."Reč je o izuzetno razornom vazduhoplovnom naoružanju od koga su stradale čitave ulice", objašnjava Miladinović. "Ove vrste bombi padale su na Beograd u tri talasa - 6, 11. i 12. aprila. Sastavni deo svake od njih bio je kočeći padobran koji se otvarao na određenoj visini. Zanimljivo je da je fašistička Nemačka u svom naoružanju imala samo jednu veću avio-bombu od ove. Njena težina je bila čak 2,5 tona."Odluka na pirotehničarima Bomba iz Budimske ulice trenutno se nalazi na vojnom poligonu u Nikincima, a njeno uništavanje prvobitno je bilo zakazano za sredu. U Ministarstvu odbrane kažu da nemaju ništa protiv muzejske budućnosti nemačkog projektila."Konačnu procenu da li je to moguće ili ne daće pritehničari koji su angažovani na ispitivanju projektila", rečeno je "Novostima“ u Ministarstvu odbrane. Izvor: NovostiFoto: Beta - Emil Vaš
