Izvor: Politika, 13.Maj.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemac otkriva tajne pančevačkog masakra
Jozef Frank želi da objavi knjigu o 18 streljanih i isto toliko obešenih Pančevaca 22. aprila 1941.
Pančevo – Milan Jakšić, direktor pančevačkog Arhiva, Jozefa Franka naziva „starim saradnikom“. Pančevačkim arhivistima pomogao je svojevremeno da dođu do dragocenih dokumenata iz bečkog arhiva. Sada je opet u Pančevu jer istražuje okolnosti koje su prethodile ubistvu 36 Pančevaca, nekoliko dana pošto su nemačke trupe ušle u grad 1941. godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Povod da se uputi u Srbiju i prekopa dokumenta u arhivima Beograda, Novog Sada i Pančeva je nekoliko negativnih reakcija u Nemačkoj koje su usledile posle izložbe „Zavičaj na Dunavu“ i izložbe o Vermahtu, posle koje su se pojavili komentari „o navodnom zločinu u srpskom Pančevu“, kaže Frank. Na obema, po mišljenju Franka, bila su izložena ili „dokumenta“ sumnjive vrednosti ili su, pak, fotografije streljanja i vešanja u Pančevu komentarisane tako da se po svaku cenu odbrani zločin.
Sticajem okolnosti, Frank, autor više knjiga o istoriji 20. veka, stigao je u Pančevo samo nekoliko dana pošto su Pančevci, sedam decenija posle ovog zločina okupatora, na mestu pogubljenja, sugrađanima postavili spomen-ploče. Interesantno je da je otac Jozefa Franka iz Sakula a majka iz Jabuke, pomalo razume srpski ali ga ne govori. Autor je monografije o Sakulama.
Očekuje da će do kraja godine objaviti knjigu o zločinu u Pančevu 1941, a kako je siguran da će biti reakcije oponenata koji će vagati svaku njegovu reč, kaže, sve svoje tvrdnje želi da potkrepi dokumentima. Manjoj grupi Pančevaca za koje je očekivao da mu u istraživanju mogu pomoći izložio je ono do čega je došao.
Frank pominje više povoda za osvetu Nemaca: 21. aprila na Novoseljanskom putu pronađena su dva mrtva nemačka vojnika, a tih dana izvršen je i nikada do kraja nerazjašnjeni navodni „napad“ na okupatorsku vojsku iz Pravoslavnog groblja. Pre ulaska Nemaca u Pančevo 1941. lokalni folksdojčeri pokušali su da razoružaju pripadnike 8. pešadijskog puka. U tom okršaju jedan Nemac je poginuo a osmoro ih je odvedeno i posle izvođenja pred preki sud streljano negde kod Sremčice.
Sve, međutim, govori, kaže Frank, da su u Pančevu, u znak odmazde, ubijeni nevini ljudii da su neke epizode koje su imale za cilj da opravdaju nedelo potpuno izmišljene. On kao primer navodi „dokument“ koji je priložio Gotfrid Kesel, zvanični snimatelj Vermahta, koji je omogućio da se film o pogubljenju u Pančevu prvi put vidi 1997. godine. On je za izložbu o Vermahtu priložio skicu navodnog tunela koji je povezivao groblje, iz kojeg je pucano na nemačke vojnike, sa kafanom preko puta groblja. Nepobitno je utvrđeno da takav tunel niti je postojao niti je mogao postojati. Skica nepostojećeg tunela deluje komično. Aleksandar Topolovački je, kaže Jozef Frank, obešen samo zato što je bio učesnik demonstracija protiv Trojnog pakta, 27. marta, a profesora istorije Jovana Maksina prijavila su dva učenika da je navodno kritikovao Hitlera. Ispostavilo se da su đaci hteli samo da zaplaše profesora, a on je zbog te dojave završio na gubilištu. Profesor Mirko Skovran je stradao jer je bio predsednik pančevačkog „Sokola“ čiji su pripadnici pred okupaciju bili naoružani. Marijan Novak je streljan jer je kod njega pronađena paradna sablja.
Herman Brum, pančevački Nemac koji se dobrovoljno prijavio da bude dželat, kaže Frank, zbog razmirica sa nekim sugrađanima javno se hvalisao da će kada njegovi sunarodnici dođu neke obesiti. Primio je za obavljeni posao 33.000 ondašnjih dinara.
Čitajući ono što je o ovom događaju kod nas objavljeno, Frank kaže da se, začudo, u našim pisanim i usmenim pričama o ovom događaju uglavnom ne pominju oni koji su bili glavni akteri stradanja ovih nevinih ljudi. Na prvo mesto, po krivici, nemački istoričar stavlja Mihaela Rajzera, prvo samozvanog a onda stvarnog komandanta pančevačke policije. Pokazao nam je njegovu sliku koju je pronašao tragajući za dokazima o pančevačkom masakru.
Rajzer je, kaže Frank, poginuo kao pripadnik divizije „Princ Eugen“, baš kao i dželat Herman Brum.
Miodrag Šašić
objavljeno: 14.05.2011.
