Izvor: Politika, 01.Avg.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema zaduženja, ali ni investicija
Nove industrijske zone i budući autoput Pojate–Preljina su jedina šansa za nova privredna ulaganja u gradu koji je nekada bio snažan privredni centar
Kraljevo – Nema planiranog priliva u budžet grada Kraljeva, godinama ovde nije bilo novih privrednih investicija, neizvesna je sudbina Fabrike vagona i „Magnohroma”, povećava se broj nezaposlenih... Nekada snažan industrijski, turistički i saobraćajni centar bude u „žiži” javnosti samo zbog političkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i drugih previranja. Posle jedne takve političke ujdurme na funkciju gradonačelnika izabran je Tomislav Ilić, (Nova Srbija), diplomirani biolog sa kojim smo razgovarali, tražili i dobili odgovore na nekoliko važnih pitanja.
Zašto nema planiranog priliva u budžet grada?
Planskim aktom predviđen je budžet od 3,6 milijardi dinara. On se za prvih šest meseci „puni” sa oko 80 odsto. Ne možemo ni trećinu starih dugova na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od oko 1,4 milijarde dinara da naplatimo, pa ćemo morati da osmislimo model koji će stimulisati dužnike da izmiruju obaveze. Zatim, moramo da evidentiramo nove poreske obveznike, ali nam, ipak, sledi i rebalans budžeta zarad preraspodele i smanjenja troškova.
Na području Kraljeva godinama nema novih privrednih investicija?
To je tačno. Moraćemo da uredimo prostor za nove industrijske zone, ali najpre treba da sačinimo tačnu evidenciju sa kolikim i kojim zemljišnim površinama grad raspolaže, što godinama nije učinjeno. Ne znamo sudbinu nekadašnjih industrijskih giganata, Fabrike vagona i „Magnohroma”. Mislim da se ne mogu oporaviti bez strateških partnera kojih nema, pa je najveća šansa Kraljeva izgradnja planiranog autoputa Pojate–Preljina koji će biti i naša zaobilaznica, ali ne u smislu da nas investitori zaobilaze već da bismo ih privukli. Zato sa nestrpljenjem očekujemo početak te izgradnje koja je bila najavljena, ali se oko toga odugovlači.
Bilo je planirano i otvaranje aerodroma u Lađevcima za civilni saobraćaj, koji je delimično rekonstruisan. Ali, odustalo se od donacije Turske za proširenje i produženje piste. Onda je bilo i načelnih razgovora sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za izgradnju kargo centra. No, svi su izgledi da je dogledno korišćenje ovog aerodroma samo za putničke čarter letove. I to će bar pomoći turizmu od kojeg je prihod, takođe, u opadanju.
Da li je grad zadužen i kako posluju javna preduzeća?
Tu se možemo pohvaliti. Kraljevo je jedna od malog broja lokalnih samouprava koje nisu opterećene dugovima. Javna preduzeća pozitivno posluju i za njih ove godine neće biti budžetskih subvencija, osim za „Vodovod” i „Toplanu”, a reče je o plaćanju rata za kredit po programu nemačke razvojne banke, gde je grad bio garant.
Kraljevo je jedini grad u Srbiji gde direktori javnih preduzeća nisu izabrani po konkursu?
Na narednoj sednici gradske skupštine raspisaćemo konkurs i uslovi će biti adekvatna stručna sprema i potrebno radno iskustvo, kako bi što manje bilo uticaja stranačkih interesa u tom pogledu.
Sa oko 14.000 lica bez radnog mesta, stopa nezaposlenosti u Kraljevu je oko 35 odsto, a samo poneki srećnik posao nađe u gradskoj upravi ili javnim preduzećima i ustanovama.
Nije baš tako. U gradskoj upravi i javnim ustanovama imamo 597 zaposlenih i ispod smo maksimalno predviđenih kriterijuma. Na redu je zapošljavanje još 43 lica na nova radna mesta u nedavno sagrađenom vrtiću i hali. Tu čekamo odobrenje nadležnog organa Vlade Srbije, ali trudićemo se da izborom, recimo, pravog menadžera, rad i održavanje, recimo, sportske hale ne bude veliko opterećenje za budžet. Trebalo bi osmisliti i novi, racionalniji način finansiranja i sportskih klubova kao i svođenje sportskih i kulturnih manifestacija na jedan optimalan i prema značaju potreban broj.
Kuda će se Kraljevo ubuduće razvijati?
Sa dva mosta preko Ibra, tu računam i novi Glavčićev most koji ćemo za koji dan otvoriti, šansa je na desnoj obali reke u naselju Ribnica, ali i na prostoru Ratarskog imanja, gde bi trebalo naći rešenje za drugu lokaciju njiva i pašnjaka Poljoprivredne škole.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 02.08.2014.
