Izvor: B92, 15.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema suđenja članicama NATO
Hag, Beograd -- Međunarodni sud pravde u Hagu nije nadležan da vodi spor po tužbi SRJ, tj. SCG, protiv osam zemalja-članica NATO-a.
Fundamentalno pitanje za raspravu o nadležnosti Međunarodnog suda da razmatra tužbu SRJ protiv članica NATO-a, bilo je da li je u vreme podnošenja tužbe, u aprilu 1999. godine, SRJ bila članica UN-a i potpisnica Statuta Međunarodnog suda i Konvencije o genocidu, na koju se poziva tužba.
Sudije su jednoglasno zaključile da, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u navedeno vreme, SRJ nije bila članica UN-a pa se po tom osnovu, a ni po bilo kom drugom, nije mogla pojaviti kao strana u sporu pred najvišom pravnom institucijom UN-a.
Sudije navode da prijem SRJ u članstvo UN-a, u novembru 2000. godine, posle oktobarskih promena, dokazuje da ona to do tada nije bila, čime je, po oceni sudija, razrešen osmogodišnji konfuzan status SRJ u UN (počeo raspadom SFRJ i nastankom nezavisnih država), a sudu daje za pravo da se proglasi nenadležnim.
"Po mišljenju suda, značaj ovog novog razvoja događaja u 2000. godini jeste u tome što je razjasnio do tada 'bezobličan' pravni status SRJ pri UN. U tom smislu, situacija sa kojim se sud sada susreće očigledno je različita od one iz 1999. godine," pročitao je predsedniki suda kineski sudija Ši Jiujong iz odluke veća.
Govoreći o statusu SRJ u UN sudije su podsetile da je, posle rasprada SFRJ, od SRJ traženo da zatraži pristup UN-u, ali da je Beograd to odbijao. U isto vreme Hrvatska i Bosna osporavale su pravo Beograda da automatski preuzme stolicu bivše Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, a da je situacija delimično razrešena odlukama Generalne skupštine i Saveta bezbednosti da SRJ bude omogućeno prisustvo u UN ali ne i glasanje u organima i komisijama te organizacije.
U odluci sudskog veća ističe se da se sudije nisu bavile ocenama konkretnih događaja u Jugoslaviji, za vreme bombardovanja, niti su ulazile u ocenu da li su tokom vazdušnih udara počinjeni i kakvi zločini.
Sudije su takođe skrenule pažnju da prilikom donošenja odluke o nadležnosti nisu uzimale u obzir da li njihova odluka može uticati na druge procese koji se vode pred tim sudom. Međutim, u prvim ocenama odluke, pravni eksperti SCG ističu da odluka može imati povoljne posledice na spor koji se vodi sa BiH.
Jugoslavija je tužila SAD, Kanadu, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Italiju, Belgiju, Portugal, Holandiju i Španiju za genocid, zbog nezakonite upotrebe sile i vojnog mešanja u unutrašnje poslove zemlje. Sud je odmah odlučio da nema osnova da spor bude vođen protiv SAD i Španije, ali je počela rasprava o nadležnosti tog suda u sporu protiv ostalih tuženih.
Deklaracija preglasanih
Sedam od 16 sudija, koje su odlučivale o nadležnosti Međunarodnog suda, izdalo je deklaraciju u kojoj se navodi da se, iako su učestvovali u donošenju jednoglasne odluke o nenadležnosti, ne slažu sa razlozima zbog kojih je proces obustavljen.
Naime, sudije sa Madagaskara (potpredsednik suda), iz Francuske, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Holandije, Egipta i Jordana, smatraju da je sud mogao da se proglasi nenadležnim i sa drugom argumentacijom - onom koja je postojala već u aprilu 1999. godine, kada je ocenjeno da je tužba SRJ podneta "tek nekoliko nedelja po početku bombardovanja", kao i da nije utvrđeno da je tokom bombardovanja počinjen genocid.
Sedmoro sudija smatra da je današnja odluka u suprotnosti sa odlukom donetom u slučaju spora koji se vodi po tužbi BiH protiv SCG, kada se proglasio nadležnim, odbacujući navode Beograda da u vreme podnošenja bosanske tužbe SRJ nije bila članica UN.
Solidna osnova za izmenu odluke u sporu sa BiH
Pravni zastupnik SCG u tužbi protiv NATO zemalja, Tibor Varadi kaže da je ovakva odluka suda vrlo krupan procesni proboj, ali i da je treba vrlo pažljivo čitati. "To nam daje solidnu osnovu da se izmeni odluka o nadležnosti u procesu sa Bosnom i Hercegovinom", kaže Varadi.
Na pitanje novinara B92, Ljubice Gojgić, kako komentariše odluku Međunarodnog suda pravde, Tibor Varadi kaže da presuda jeste opcija kojoj se nadao: "Bile su moguće tri opcije, da se sud proglasi nadležnim, što je bilo najmanje verovatno, da se proglasi nenadležnim, ali na takvim pitanjima koja su za nas važna i u drugim sporovima, i treći način da odbije nadležnost iz drugih razloga. Sud nije prihvatio nadležnost. Važno je kazati da je sud izričito rekao da time ništa nije rečeno o tome da li je NATO bombardovanje bila povreda humanitarnog prava. To ovime nije rešeno".
Po Varadijevim rečima, vrlo je važno kako će se ova odluka odraziti na druge procese koji se vode pred ovim sudom, pre svega onaj o tužbi Bosne i Hercegovine: "Nama je bio strateški cilj da ako se donese nekakva odluka, da se svakako donese na onim pitanjima koja su relevantna u sporu sa Bosnom. Bilo je sijaset razloga da sud odbaci našu tužbu i bez ulaženja u nadležnost. Sve je te razloge sud odbio i ušao je u analizu razloga koje smo smatrali ključnim, da li smo bili zemlje članice UN. Sada je sud, korigujući ranija stanovišta, potpuno jasno kazao da mi u tom periodu nismo bili članice UN-a".
NATO: Bez komentara
NATO neće komentarisati odluku Medjunarodnog suda pravde u Hagu da se proglasi nenadležnim za tužbu vlasti bivše SRJ protiv osam zemalja NATO zbog bombardovanja jugoslovenske teritorije 1999, izjavio je agenciji Beta jedan zvaničnik u sedištu Atlantskog saveza u Briselu. NATO se "ne smatra pozvanim" da iznosi mišljenje o sudskim odlukama, ali je stav atlantskih saveznika da je "vazdušna kampanja na Kosovu imala pravnu osnovu", dodao je funkcioner NATO-a.
Drašković: moralni i politički gubitak
Ministar inostranih poslova SCG, Vuk Drašković kaže da ovakva odluka znači moralni i politički gubitak za zemlju.
"Blagovremeno predlažući da povučemo tužbe protiv osam zemalja članica NATO pakta, želeo sam da izbegnemo odbacivanje tužbe od strane Međunarodnog suda pravde u Hagu i da steknemo nesumnjivi moralni i politički kredit. Ulazak u Partnerstvo za mir bio bi nam mnogo bliži, a više nego realne i šanse da i BiH i Hrvatska povuku njihove tužbe protiv Srbije i Crne Gore", kaže se u izjavi Vuka Draškovića.
"Komentare da nam presuda pruža šansu da, po istom osnovu, Međunarodni sud pravde odbaci i tužbe BiH i Hrvatske protiv nas moramo primiti sa rezervom, jer se isti Sud već oglasio nadležnim za te sporove", dodaje Drašković.
Simić: Odluka dobra vest
Savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića Jovan Simić izjavio je da je odluka Međunarodnog suda pravde "dobra vest". "To je jako dobra vest, jer ako je naša tužba odbijena zbog nenadležnosti, odnosno zato što mi nismo bili članica UN, pretpostavljam da sud u Hagu neće imati dvostruki kolosek, pa bi tu istu odluku morao paralelno i dosledno da primeni i u slučaju tužbe BiH i Hrvatske prema nama", izjavio je Simić agenciji Beta.
