Izvor: Glas javnosti, 15.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema socijale ako imaš televizor
KURŠUMLIJA - Skoro sve romske porodice iz Kuršumlije su devedesetih godina otišle za Nemačku. Posle sporazuma Đinđićeve vlade sa nemačkim vlastima 2001. godine, vraćeni su nazad i sada žive od socijalne pomoći. Jedan od retkih kome je Centar za socijalni rad uskratio pomoć u sledećih 28 godina je Saša Petrović, koji je tada, na pitanje socijalnog radnika „koliko je novca doneo iz Nemačke“, pošteno rekao da je u pitanju 35.000 maraka. Sva njegova objašnjenja da je novac već >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << potrošio na uređenje kuće i kupovinu nameštaja, jer je želeo da živi kao sav normalan svet, nisu urodila plodom.
Ratovi i kriza u zemlji, naterali su i kuršumlijske Rome da egzistenciju potraže na drugom mestu. U to vreme Nemačka je bila dobar izbor jer je bilo dovoljno objasniti njihovim imigracionim vlastima da ne žele da ratuju i odmah su dobijali smeštaj i džeparac.
Po rečima Saše Petrovića, koji je tek 1998. godine stigao u Hamburg, u to vreme su nemačke vlasti blagonaklono gledale na Rome. Petrović se javio vlastima posle isteklih 30 dana i tada je dobio dozvolu za boravak od tri meseca, 410 maraka socijalne pomoći i smeštaj. Tada je odlučio da dovede ženu, koja je bila trudna i troje dece.
- Kada mi je stigla porodica, nemačke vlasti su mi odobrile socijalnu pomoć od 1.520 maraka i ubrzo sam dobio na korišćenje pristojan stan, a kada mi se žena porodila, dobio sam 1.000 maraka i kompletnu opremu za bebu - priča Saša i pojašnjava da je u međuvremenu pronašao posao na crno, gde je u jednoj prodavnici imao obavezu da održava higijenu i za taj posao je bio plaćen 650 maraka.
Imigracione vlasti su Saši u julu 2001. godine objasnile da mu je produžen boravak do septembra i da tada mora da napusti Nemačku. Pošto nije hteo da dozvoli da ga proganja policija, on se prijavio za povratak, dobio autobusku kartu, i u Beogradu još 12.000 maraka. Pošto nikako nije mogao da pronađe posao, a ima četvoro dece, prijavio se Centru za socijalni rad i zatražio pomoć. Pribavio je svu potrebnu dokumentaciju i dobio poziv za razgovor sa socijalnim radnikom.
- Kada je prelistao dokumentaciju, socijalni radnik me je pitao koliko sam novca doneo iz Nemačke. Ja sam pošteno rekao da sam došao sa 35.000 maraka. Objašnjeno mi je da, zbog te sume, nemam prava na pomoć u narednih 28 godina. Iako sam objasnio da sam pare potrošio na uređenje kuće i kupovinu nameštaja, propisi su bili neumoljivi - kaže Saša i objašnjava da su mu socijalni radnici prilikom posete kući pojasnili da s obzirom na nameštaj koji ima, on nikako ne bi mogao da ostvari pomoć.
Po objašnjenju iz Centra za socijalni rad, postoji precizna procedura kako se dobija socijalna pomoć i ko ima prava na nju. Ukoliko onaj ko traži pomoć ima u kući nameštaj koji spada u luksuz, recimo TV sa velikim ekranom ili skupoceni sat ili zlatni lanac, neće dobiti pomoć, već se procenjuje kolika je vrednost tih luksuznih stvari i koliko meseci može da se živi od njihove prodaje.
.jpg)
