Izvor: B92, 11.Jul.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema sloge o danu ustanka
Beograd -- Ni građani ni stručna javnost, pokazala je emisija Utisak nedelje, ne mogu da se saglase šta je predstavljao 7. juli, koji se godinama slavio kao Dan ustanka.
Srbija već deset godina nema zvanični datum koji obeležava kao dan početka borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu
Saglasja nema ni o tome koji bi drugi datum Srbija trebalo da prepozna kao dan kada je započeta antifašistička borba.
Za 7. jul i protiv njega kao dana obeležavanja antifašističke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << borbe u Srbiji - koplja se lome ne samo oko samog datuma, već i o tome šta u stvari predstavlja taj datum.
"To je za mene prosto početak borbe protiv okupacije, možemo uzeti 7. jul, možemo uzeti 4. jul", kaže Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i objašnjava da je 7. jul počeo da se slavi posle Drugog svetskog rata, kada su uvedeni takvi praznici.
"Prestao je da se slavi zato što je došlo do negiranja antifašističke borbe i htelo se da se poništi da su partizani zapravo bili oni koji su realno vodili antifašističku borbu tokom Drugog svetskog rata", dodaje on.
Istoričar Čedomir Antić objasnio je, gostujući u Utisku nedelje na TV B92, da se taj dan, tamo gde se slavi, obično spoji s trenutkom kada je ta nacija započela borbu za svoju državu koju su dobili u komunističkoj odnosno socijalističkoj Jugoslaviji.
"Nigde nije sporno, osim u Srbiji, da je komunistički režim bio autokratski, nedemokratski i da negirajući, odnosno kritikujući te njegove aspekte neko se ne solidariše sa fašizmom", dodao je Antić.
Profesor Todor Kuljić sa Filozofskog fakulteta predlaže 4. jul, imajući u vidu da je antifašizam u tesnoj vezi sa idejom jugoslovenstva.
"Ali ja lično mislim da četvrti jul danas treba izabrati kao taj termin, jer je to dan kada je jugoslovenstvo daleko više bilo spleteno sa antifašizmom, nego što je ono bilo spleteno u 7. julu ili 27. julu i tako dalje", smatra on.
Iako protivnik 7. jula kao datuma obeležavanja borbe protiv fašizma, istoričar Predrag Marković smatra da bi Srbija morala da slavi antifašizam.
"Antifašizam svakako treba da se obeležava i taj otpor srpskog naroda, koji je dao najveći broj ustanika proporcionalno svojoj veličini fašizmu na svetu. Znači, nijedan narod nije dao više antifašističkih boraca od Srba i nijedan narod, osim možda Poljaka, nije imao manje kvislinga proporcionalno", rekao je Marković.
Stručna javnost je saglasna u tome da je to što nikada nisu do kraja rasvetljene istorijske uloge brojnih pokreta - osnovni razlog što Srbija do danas nije razrešila svoje istorijske dileme.
