Izvor: Blic, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema radiologa i anesteziologa
Manjak radiologa u pojedinim državnim zdravstvenim ustanovama može biti jedan od razloga postojanja ogromnih lista čekanja na skeneru i magnetnoj rezonanci. Za uspešnu dijagnostiku, osim opreme, koja je takođe u deficitu, potreban je i kadar koji zna da je koristi.
Osim radiologa, srpskom zdravstvenom sistemu nedostaju i anesteziolozi. Najviše ih nedostaje u kliničkim centrima - zdravstvenim ustanovama u kojima se i izvodi najveći broj operacija.
- Uopšteno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne može se reći da postoji manjak specijalista anesteziologije i radiologije na nivou Republike, ali postoje ustanove koje zbog uključivanja u primenu novih tehnologija zahtevaju dodatni broj specijalista iz ovih oblasti. Zbog toga smo predvideli da se mladi lekari koji tokom ove godine zasnivaju radni odnos na osnovu konkursa za prijem 300 lekara, nakon sticanja propisanih uslova, upute na specijalizacije iz anesteziologije i radiologije. Od 300 lekara, 101 doktor koji će zasnovati radni odnos u nekoj od bolničkih zdravstvenih ustanova biće upućen na specijalizaciju iz ove dve oblasti - kaže za "Blic nedelje" dr Ivana Mišić, pomoćnik ministra zdravlja, i dodaje da će 59 lekara biti upućeno na specijalizaciju iz oblasti anesteziologije i 42 iz oblasti radiologije.
Profesor dr Vojko Đukić, direktor Kliničkog centra Srbije, kaže da će devet specijalista anesteziologije i šest radiologije, koliko će ova ustanova dobiti sledeće godine, u velikoj meri doprineti efikasnijoj primeni novih metoda u hirurgiji i radu savremene opreme.
Osim radiologa i anesteziologa, prvi čovek KCS kaže da ovoj zdravstvenoj ustanovi nedostaju još vrhunski patolozi, zatim mikrobiolozi, genetičari i transfuziolozi.
- Transfuziolozi su jako zanimljivi kao specijalnost. Mi smo uposlili nekoliko koji su napravili ogromne uštede krvi, ali nam treba još ovih stručnjaka. Uštede su napravljene tako što se za planirane operacije od pacijenata uzima krv ranije - objašnjava dr Đukić.
Danas u Srbiji od 20.000 lekara koji rade u državnom sektoru, čak 85 odsto su specijalisti.
- Kad govorimo o višku ili manjku specijalista u zdravstvenom sistemu Srbije, dolazimo do zaključka da, generalno gledano, ne postoje velike disproporcije u odnosu na potrebe za specijalistima, ali je analizom uočena regionalna neujednačenost. To samo znači da u zdravstvenim ustanovama u univerzitetskim centrima ima više specijalista, što je razumljivo s obzirom na to da se u ovim ustanovama obavlja najsloženija medicinska procedura - zaključuje dr Mišić.
Nedostaju kardiohirurzi
U Srbiji, koja je druga u svetu po broju obolelih od kardiovaskularnih bolesti, radi samo tridesetak kardiohirurga. Dr Ivana Mišić kaže da će se problem nedostajućeg kadra iz oblasti kardiohirurgije rešavati na planski način. Ministarstvo zdravlja je u septembru ove godine odobrilo dvadeset užih specijalizacija iz kardiohirurgije.
