Izvor: Blic, 05.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema posla za doktora genetike
UŽICE – Kroz gužvu hodnika užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje probija se Ana Rebić (34) pošto je obavila razgovor sa savetodavcem. Nadala se ova Užičanka, doktor nauka – genetičar, da će konačno pronaći poslodavca, ali posla nema čak ni za jednog naučnika.
Moraće do zaposlenja još da čeka, valjda da plati cenu povrtaka u rodnu zemlju za kojom je iz tuđine žudela.
- Sa diplomama koje imam u svakoj državi bih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za dan – dva pronašla posao. Ali, očito ovde važe druga pravila, priča za „Blic" ova Užičanka koja već više od šest meseci čeka posao u struci, pokazujući četiri diplome iz oblasti genetike koje je stekla na univerzitetu „Witwatersrand" u Jonanesburgu.
Ana Rebić se 1992. godine sa porodicom iselila u Južnoafričku Republiku. Posle pet godina mukotrpnog rada po buticima i supermarketima Johanesburga, upisala je studije na svetski priznatom univerzitetu i posvetila se genetici. Kada je završila fakultet otišla je u Nemačku kao stipendista i južnoafričke i nemačke vlade da se usavršava i priprema doktorski rad. Potom se vratila u Južnu Afriku i odbranila doktorat. Stekla je zvanje doktora biotehnologije čije je uža specijalnost genetika i mikrobilogija. Tek što je doktorsku diplomu uzela u ruke, a već ju je, kao vrsnog stručnjaka, sačekala ponuda univerziteta „Pitermorizburg" da preuzme katedru za genetiku.
- Osim doktorske stekla sam još tri fakultetske diplome. Ipak, nisam mogla prihvatiti ponudu da radim tamo. Johanesburg je potpuno nebezbedan grad u kome kriminal cveta na sve strane. I plata je bila nezadovoljavajuća – pa sam rešila da se vratim u svoju domovinu, u svoje Užice, priča Ana Rebić.
Oktobra prošle godine Ana se vratila kuća i prijavila se na Zavod za zapošljavanje očekujući da će je dočekati raširenih ruku.
-Očekivala sam da će se za jednog doktora biotehnologije naći radno mestu u laboratorijama bolnice ili Zavoda za zaštitu zdravlja. Tražila sam prijem kod predesenika opštine. Primio me njegov zamenik, više iz kurtoazije. Bila sam i kod direktora Zdravstvenog centra koji mi je poručio – ništa do septembra a posle ćemo videti. U Nemačkoj gde sam provela dve godine, kada bih sada nekom ispričala da ne mogu da nađem posao u svojoj struci niko mi ne bi verovao, kaže Ana Rebić.
Šta znaju o genetici
- Nisam mogla da verujem kada sam jednu od svojih diploma - „Bachelor of science with honours" pokazvivala našim genetičarima, a oni nisu imali pojma o čemu se radi. Gledali su bledo u to parče papira, nemajući veze o toj grani genetike koja se po svetu ubrzano razvija, ističe Ana Rebić.
