Izvor: B92, 17.Nov.2010, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novca ni za doktore nauka
Beograd -- Plaćanje školarine problem je i za buduće doktore nauka u Srbiji, koji godišnje treba da plate 300 000 dinara.
Stipendistima Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka rečeno je da troškovi neće biti pokriveni jer nemaju status budžetskih studenata, što u vreme kada su upisivali studije nije ni postojalo.
U ministarstvu prosvete za B92 kažu da su pokrenuli inicijativu sa rektorima da se stipendirani studenti ipak oslobode plaćanja školarine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Oni su budući doktori nauka u Srbiji čiji je trenutni prosek na doktorskim studijama između 9,50 i 10. Do sada im je Fondacija za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka refundirala školarinu koja iznosi i do 300 000 dinara.
Promenom zakona i uvođenjem budžetskih mesta samo na prvoj godini, stariji studenti izgubili su pravo na značajnu novčanu pomoć.
"Ja sam upisala i nije bilo nikakvih budžetskih mesta. A sada zakon koji se donosi kaže da će samo studenti sa budžeta moći da budu stipendisti, a šta je sa nama - nismo na budžetu, niti ćemo biti", kaže studentkinja doktorskih studija arhitekture Jelena Brajković.
Da bi ostali u konkurenciji makar za mesečnu stipendiju od 15 000 dinara, koja je nepromenjena već više od tri godine, studenti ne mogu uzimati ni druge stipendije.
"Postoji jedna dodatna klauzula koja nam onemogućava zasnivanje radnog odnosa čak i na određeno, a ni na neodređeno vreme i samim tim mi ne možemo da ostvarujemo prihode", objašnjava student doktorskih studija na Fakultetu dramskih umetnosti Lazar Jovanov.
Sa problemom su upoznali i Ministarstvo prosvete, ali do sada nije bilo odgovora ni na pozive, a ni zvanična pisma. Za B92 u ministarstvu je rečeno da prema odluci Vlade još iz 2005. stipendisti ne plaćaju školarinu, ali da takva odluka treba tek da se potvrdi.
"Mi smo pokrenuli inicijativu sa rektorima svih univerziteta da studentima nosiocima stipendije Fondacije ne naplaćuju školarinu i tako razrešimo taj problem. Rektor Kragujevačkog univerziteta mi je lično rekao da će Univerzitet doneti takvu odluku, a mislim i da će ostali pratiti tu intenciju", kaže pomoćnik ministra prosvete za studentski standard Zoran Trninić.
Iako u državnoj strategiji piše da su mladi prioritet, neki od najboljih srpskih studenata kažu da napuštanje zemlje vide kao jedini izbor.
"Meni se čini da smo mi prosto kažnjeni što smo ostali ovde i da se na sve načine nekako prosto sklonimo odavde što je veoma loša stvar. Želela sam da ostanem u ovoj zemlji da svoja znanja, talente, volju i želju uložim u građenje boljeg društva, ali sad se pitam ima li to svrhe", navodi studentkinja doktorskih studija na Fakultetu dramskih umetnosti Ana Stevanović.
Ukoliko ipak reše da i pored svega ostanu u Srbiji, budućim doktorima nauka ne preostaje ništa drugo nego da - izbroje novac iz svog džepa.
.jpg)
