Izvor: Politika, 21.Nov.2013, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema navodnjavanja dok Moravci ćute
Svetska banka nudila poljoprivrednicima oko Čačka bespovratno 90 odsto sredstava za obnovu kanala, ali to nije prihvaćeno
Čačak – Lakše je bilo starim Čačanima da sagrade kanal za navodnjavanje, nego novima da izvade dozvolu za obnovu. Ljudi upućeni u posao s papirima kažu da je, recimo, cela ova godina protekla u čekanju vodoprivredne saglasnosti, ali izgleda da će uskoro doći i taj dan.– Imamo obećanje da će JP „Srbijavode“, sa potpuno završenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projektom obnove i dozvolama, konkurisati za sredstva Ministarstva poljoprivrede planiranim za iduću godinu. Uskoro će ovde, u Čačku, projektanti javno predstaviti svoj rad a obnova glavnog kanala koštaće 280 miliona dinara – kaže za „Politiku“ Vladan Milić, zamenik predsednika gradske skupštine.
Glavni kanal za navodnjavanje hidromelioracionog sistema „Čačansko polje“ građen je 1957. godine i ide levom obalom Zapadne Morave, od Parmenca do Katrge, u dužini 24,5 kilometara. Tri hiljade hektara je ukupna površina kroz koju se prostire, dve i po hiljade hektara je područje koje je moguće zalivati. Posle obnove glavnog kanala potrebno je, uz dodatnu investiciju od 400 miliona dinara, obrazovati novu sekundarnu mrežu jer je stara uništena.
Kanal je zapušten pre više od četvrt veka, ali je Ministarstvo poljoprivrede početkom ove decenije naložilo javnom preduzeću „Srbijavode“ da naruči projekat obnove. Taj posao pripao je kući „Ehting“ iz Beograda.– Oktobra prošle godine ljudi iz „Ehtinga“ obavestili su nas da je projekat pri kraju i da nedostaju samo određene dozvole. Ali, u međuvremenu je brana u Parmencu ušla u sistem EPS-a, što je zahtevalo dodatnu analizu korišćenja vode iz Zapadne Morave. Izučavalo se da li će navodnjavanje ometati proizvodnju struje i to je razlog što projekat još nije dobio lokacijsku dozvolu – ističe Milić.
I kad svi papiri budu pod konac, pojaviće se još jedan važan posao:– Moraćemo da sprovedemo anketu među ratarima duž čitavog kanala, od Parmenca do Katrge, da bismo videli koliko je proizvođača zainteresovano za kanal, a kome su dovoljni i sopstveni bunari. Tek posle toga možemo početi radove – reče pomenuti sagovornik.
Ta anketa nije danguba. Jer, odbornik Milan Bojović podsetio je na zasedanju Skupštine grada da su poljoprivrednici ovog kraja nedavno imali, i nisu prihvatili, ponudu Svetske banke da ona iz svojih fondova plati obnovu kanala.
To nam je ovih dana potvrdio i Radomir Kruščić, tadašnji pomoćnik gradonačelnika, navodeći da su sastanku, održanom ovde 2009. godine, prisustvovali Jan Ionita kao predstavnik Svetske banke, i petorica poljoprivrednika iz Konjevića, Baluge, Stančića i Donje Gorevnice.– Ionita je saopštio da je Svetska banka spremna da investira, bespovratno, 90 odsto sredstava potrebnih za obnovu kanala, počev od izrade projekta pa do završnih radova. Jedini protivuslov bio je da korisnici vode, dakle poljoprivrednici pored kanala, ulože preostalih 10 procenata i da formiraju svoju zadrugu koja će gazdovati kanalom i branom i naplaćivati korišćenje vode. Ja sam izneo da bi i lokalna samouprava mogla da pomogne meštanima oko učešća, ali je Ionita preko prevodioca odmah odgovorio da to ne dolazi u obzir, insistirajući da poljoprivrednici moraju da učestvuju sa 10 odsto i zatim preuzeti brigu o kanalu, jer je to smisao investicije – priča Kruščić.
Službenik Svetske banke dao je rok Čačanima od 30 dana da ga izveste o tome da li prihvataju uslov. Kruščić dalje priča:– O ponudi smo, odmah posle sastanka, dopisom obavestili sve mesne zajednice pored kanala, i zahtevali da se meštani izjasne o predlogu. Niko nam nije odgovorio. Naši ljudi očekivali su da im se kaže koliko će iznositi njihovo učešće, a Ionita to nije mogao pre nego što bude urađen projekat, i tako se sve završilo pre početka. Moravci su se plašili da im se ne ponovi 1957. godina kad je bio razrezan veliki porez za gradnju kanala, pa su ovog puta rešili da ćute. Makar i na svoju štetu.
Gvozden Otašević
objavljeno: 22.11.2013.
