Izvor: Politika, 04.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema epidemije virusa „zapadnog Nila”
Do sada registrovan 21 bolesnik, a jedna starija žena je umrla
U Srbiji je do sada registrovan 21 slučaj obolevanja od virusa „zapadnog Nila”, koje prenosi komarac, a jedna osoba je, kako je potvrđeno, preminula usled komplikacija zbog ovog oboljenja.
„Poslednji slučaj inficiranja virusom „zapadnog Nila” u Srbiji laboratorijski je potvrđen 24. avgusta. Trenutno su u toku analize za još nekoliko pacijenata, koje će biti gotove do kraja nedelje i o rezultatima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih analiza obavestićemo prvo nadležne, a onda i javnost”. Ovo je za „Politiku” izjavila Sandra Čerin, pi- ar Instituta za virusologiju i imunologiju „Torlak”, u čijim laboratorijama se obavljaju analize na viruse.
Čerin je izjavila da je prvi slučaj potvrđen 18. jula, a od tada do 24. avgusta, postojanje virusa je utvrđeno kod 21 pacijenta.
– Mi smo još 18. jula, poštujući uobičajenu proceduru, informaciju o potvrđenom slučaju virusa „zapadnog Nila” prosledili Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, Institutu za infektivne bolesti i Ministarstvu zdravlja – objasnila je Sandra Čerin.
Ministarka zdravlja, profesor dr Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da nema opasnosti da će se u Srbiji razviti epidemija izazvana virusom „zapadnog Nila” i dodala da obaveštavanje javnosti o tome treba da bude realnim informacijama, bez tendencije da se pravi panika.
– Nema naznaka da će se razviti epidemija, virus je ustanovljen kod 21 osobe, ali ga neuporedivo veći broj ljudi nosi. Osobe koje posumnjaju da bi mogle biti zaražene treba da se jave lekaru, jer i ova bolest, kao i svaka druga, može imati tešku formu – navodi se u izjavi, koju je Ministarstvo zdravlja dostavilo „Politici”.
Na Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu, po rečima zamenice direktora ove ustanove profesorke dr Olge Dulović na lečenju se sada nalazi dvadesetak pacijenata i trenutno nijedan od njih nije u kritičnom stanju. Za neke od pacijenata analize su u toku i čekaju se rezultati.
Profesorka Dulović je za „Politiku” potvrdila da je sredinom avgusta od komplikacija koje su usledile posle inficiranja virusom „zapadnog Nila”, na Infektivnoj klinici umrla osamdesetogodišnja pacijentkinja koja se lečila u Pančevu.
– Pacijentkinja nije umrla od ujeda komarca, nego od zapaljenja mozga izazvanog virusom „zapadnog Nila”, koji prenose komarci. Kada smo mladi i zdravi, svaka, pa i ova bolest se lakše savlada, jer nema odgovarajućeg antivirusnog leka. Međutim, kada je čovek star i kada mu je organizam istrošen drugim oboljenjima, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska i srčane i bubrežne bolesti, kada na sve to dođe jedna ovako teška bolest, onda može da se očekuje težak tok, pa i smrtni ishod – objasnila je dr Dulović, infektolog po specijalnosti.
Dr Olga Dulović kaže kako nema razloga ni za paniku ni za proglašavanje epidemije, jer „za dva meseca dokazano je prisustvo virusa kod dvadesetak ljudi.
Inače, po objašnjenju naše sagovornice, ugrožene su sve osobe koje je ujeo zaraženi komarac, ali se najteža klinička slika beleži otprilike kod jedne osobe na 150 inficiranih.
------------------------------------------
Virus je mogao da prenese i običan komarac
Tigrasti komarac, poznat kao prenosilac virusa „zapadnog Nila”, prisutan je u petnaestak evropskih zemalja i vrlo je brojan u našem okruženju, posebno u Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali postoje indicije da se tigrasti komarci koji pripadaju mediteranskoj vrsti tih insekata, nalaze i u Srbiji, tvrdi za „Politiku” profesor dr Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta u Beogradu.
Prema njegovim rečima, jajašca tigrastog komarca nađena su na graničnim prelazima pretprošle godine.
– Kapacitet za prenos virusa ima i običan komarac. To je već potvrđeno u Grčkoj i drugim zemljama – kaže profesor Tomanović, ne isključujući mogućnost da je neko od obolelih osoba u Srbiji zaražen ubodom običnog komarca.
Ocenjujući da su klimatske promene povećale temperature u gradovima, profesor ističe da to dovodi do migracije mnogih vrsta insekata iz oblasti Mediterana, suptropskih i tropskih predela u naše krajeve.
– Nije mi poznato da se, osim tigrastih komaraca, još neka vrsta naselila u Srbiji, što ne znači da tako nešto ne može da se dogodi. Na primer, u Srbiji ima malaričnih komaraca, ali oni za sada ne prenose malariju, jer ta bolest nije registrovana poslednjih godina. Ali u Grčkoj je pre dve godine zabeleženo 60 slučajeva malarije – napominje profesor, dodajući kako su neke vrste štetočina, poreklom iz Južne Amerike, poput insekta „tuta apsoluta”, već nastanjene u Srbiji.
– To je moljac koji napada paradajz. U Srbiji se nastanio i moljac heliko verpa armigera iz suptropske Afrike, koji takođe napada povrće, kukuruz, lucerku. Zatim, cvrčak cikada metkalsa pruinoza je stigao iz Južne Amerike. Taj insekt napada vinovu lozu i prenosi viruse na biljke i voće – tvrdi Tomanović, ukazujući da Srbija može da očekuje „dolazak” mnogih štetnih vrsta insekata iz tropskih krajeva, koji mogu ugroziti useve. Ove vrste nisu medicinski štetne po čoveka. A. A.
O. Popović
objavljeno: 05.09.2012.
