Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema braće, nema para!

Od nekadašnje ekspanzije bratimljenja u Srbiji, u većini slučajeva, ostalo je mrtvo slovo na papiru. Nekada su se, zbog naprednosti država SFRJ, „gradovi-stranci" otimali da nam budu pobratimi. Danas, kada se prednosti bratimljenja svode na direktne evropske i ekonomske beneficije, Srbija ih ne koristi. Uglavnom se sve svodi na protokolarne posete, poneki govor zahvalnosti i obnovljenu povelju.

– Postojeća bratstva su uglavnom „starog kova", odnosno na nivou >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << društveno-kulturne saradnje. Najveće prednosti koje bi mogli, a ne koristimo, svakako su otvaranje mogućnosti za zajednički pristup finansijskim fondovima, ekonomski razvoj lokalne samouprave, kao i podizanje evropske svesti – kaže Milena Vojinović, savetnica za bratimljenje gradova Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Isplativa bratimljenja

I zaista, za Srbiju koja je na evropskom putu bratski odnosi sa gradovima EU bili bi više nego isplativi. Tako bi, na primer, sprovođenjem zajedničkih projekata, naše lokalne samouprave mogle brže od globalnih struktura vlasti da prihvate neophodne evropske standarde. Zahvaljujući aktivnosti SKGO, jedan takav projekat, pod nazivom Eksčejndž pokrenut je pre tri godine, čime su 49 opština i gradova iz Srbije već usvojili EU standarde u svom funkcionisanju.

– Takođe, u okviru SKGO, bratimljenje se podržava i kroz program „Logo Istok" koji je povezao naše i holandske gradove, i to Beograd i Hag, Valjevo i Sitard Helen, Belu Crkvu i Stinvejkeland – kaže naša sagovornica.

Srpski gradovi koji se ističu po aktivnoj saradnji sa međunarodnim partnerima su Beograd i beogradske opštine, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Pirot, Kruševac, Kraljevo, Sremski Karlovci, Užice.

Kruševačka familija

U bivšoj Jugoslaviji Kruševac je imao pobratimske odnose sa Varaždinom, Kumanovom, Travnikom, Trogirom i Žalecom, ali je nakon ratova saradnja uspostavljena samo sa komunom iz Slovenije.

– Sa Žalecom smo pre nekoliko godina imali zajednički projekat u oblasti ekologije, a sada su nam ponudili još jedan projekat za koji oni dobijaju sredstva od Evropske unije. Ta saradnja se lagano razvija i sve je bolja. Postoji mogućnost da obnovimo i saradnju sa Kumanovom – priča Dragan Azdejković, gradonačelnik Kruševca.

Kruševac je grad-pobratim i sa Pistojom iz Italije, bugarskom Starom Zagorom, rumunskim Rmniku Vlčeom, ruskim Volgogradom i Krfom iz Grčke.

– Najbolju saradnju imamo sa Rumunima i Bugarima. To je saradnja na kulturnom, sportskom, ali i privrednom planu. Sa Pistojom je ta saradnja u poslednje dve godine malo zastala. Što se tiče Krfa, ona je do sada uglavnom bila protokolarna, ali ima nagoveštaja da će se proširiti na poljoprivredu i turizam – dodaje Azdejković.

Užice i bivši imenjaci

Užice u svojoj pobratimskoj „familiji" ima pozamašan spisak „rodbine" širom Evrope, Rusije, Ukrajine, Izraela, ali i u zemljama bivše SFRJ. Ere su tokom druge polovine dvadesetog veka zdušno sklapale prijateljstva sa mnogim gradovima, međutim, najveći broj takvih veza ostao je samo mrtvo slovo na požutelim poveljama o pobratimstvu koje se čuvaju u gradskim arhivima. Samo u nekoliko slučajeva pobratimstvo se i dalje gaji, ali se pretežno svodi samo na protokolarnu saradnju, odnosno razmenu čestitaka.

Grad-pobratim s kojim Užice održava najbolje odnose je slovenački Ljutomer. Posle pokidanih bratskih veza zbog ratova tokom devedesetih, prijateljstvo je obnovljeno 2000. godine, i to na zahtev Slovenaca, pa se sada Užičani i Ljutomerci uglavnom uzajamno posećuju povodom nekih važnih datuma. Povelju o bratstvu Užice je u prošlosti potpisalo i sa makedonskim Kruševom, Kirijat Šmonom u Izraelu, Kasinom u Italiji, švedskim gradom Sandvikenom, ali se odnosi svode samo na razmenu srdačnih reči i pozdrava. Užički prijatelji su i ruski Kursk, nemački Bremen, Surgut iz Sibira, Temišvar, ukrajinski Uzgorod. Dok je bilo Titovo, Užice je tesno sarađivalo i sa gradovima „imenjacima" iz SFRJ – Titogradom, Velesom, Korenicom, Velenjem, Kosovskom Mitrovicom, Vrbasom, Drvarom, koji su takođe nosili Titovo ime.

– Saradnja s većinom gradova je svedena na protokolarne posete. Danas u partnerskom odnosu sa drugim gradovima možemo zajedno da konkurišemo za fondove Evropske unije. Zato ćemo pokušati da potvrdimo saradnju s nekim gradovima iz zemalja koje su u procesu pridruživanja EU, kako bismo zajednički stigli do fondova u oblasti ekologije, poljoprivrede, turizma, kao i da bismo proširili saradnju s Grčkom i drugim zemljama Unije - kaže za „Blic nedelje" Jovan Marković, gradonačelnik Užica.

Čikago – jedini pravi brat

Sigurno je malo nas ikada pomislilo da Beograd sa Hagom ima nešto više od – izručivanja optuženika. A ima, i te kako, i to u oblastima komunalne infrastrukture, kulture, obrazovanja i sporta. Osim Haga, takvu vrstu saradnje s Beogradom imaju i Beč, Budimpešta, Sofija i Moskva.

Inače, glavni grad gotovo nikada nije sklapao povelje o bratimljenju sa drugim gradovima sveta, već se uglavnom radilo o poveljama o prijateljstvu i saradnji. Zapravo jedini pravi pobratim Beograda je američki grad Čikago, s kojim je povelja potpisana 2005. godine.

U duhu s tradicijom i kulturnim nasleđem i Opština Sremski Karlovci potpisivala je protokole o bratimljenju sa sličnim gradovima u Evropi. Prema rečima predsednika opštine Milenka Filipovića, Sremski Karlovci bratimili su se sa šest gradova: Tivtom u Crnoj Gori, slovačkim Bordejevim – grad pod zaštitom Uneska, poljskom Gorlicom, francuskim Brikbekom i čak dva ruska grada, Novočerkaskom i Sergejev Posadom.

Prestižno bratstvo sa gradovima SFRJ

Bratimljenje kao pokret nastalo je neposredno po okončanju II svetskog rata kada su narodi u Evropi shvatili značaj izmirenja koje može da krene od lokalnog nivoa.

– Imajući u vidu razvijenost SFRJ u drugoj polovini XX veka, naši gradovi su uspostavili i održavali saradnju s velikim brojem gradova iz Evrope, ali i iz celog sveta. U svakom slučaju, dominirali su gradovi okolnih država, država sličnih karakteristika, ali je bilo i bratimljenja s udaljenim državama kakve su Kina, Rusija, Japan. Devedesetih godina ova partnerstva su „zaleđena" ili su samo formalno održavana – kaže Milena Vojinović iz SKGO.

Pozitivan primer

Pozitivan i najsvežiji primer bratimljenja gradova nedavno je ostvaren između Novog Sada i mađarskog Pečuja. Kako kaže Milorad Bojović, šef službe za informisanje u kancelariji gradonačelnika Novog Sada, ovaj sporazum nije simbolična veza, već ostvarivanje finansijsko-ekonomske i kulturne saradnje.

– Pečuj je važan univerzitetski centar, a pošto je Mađarska član EU, bratimljenje s Pečujem omogućiće Novom Sadu lakše konkurisanje za sredstva iz pretpristupnih fondova EU. Pošto će Pečuj 2010. godine biti prestonica evropske kulture, Novi Sad će aktivno učestvovati u relizaciji projekta i na taj način pomovisati svoju kulturu u međunarodnim okvirima – kaže Bojović.

Nastavak na Blic...