Izvor: S media, 03.Sep.2010, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekom otpad drugom profit
Trgovina sekundarnim sirovinama jedna je od najprofitabilnijih grana privrede, a istovremeno sakupljači spadaju među najsiromašnije kategorije stanovništva. Iako Srbija svake godine izveze sekundarne sirovine u vrednosti od 120 miliona evra, najveću korist od toga imaju trgovci.
Međunarodno tržište sekundarnih sirovina je jedno od najaktivnijih čak i u doba ekonomske krize. Iz istočne Evrope sekundarne sirovine se transportuju do luke u Amsterdamu odakle dalje idu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prema Kini. Jasna energetska strategija ove zemlje dovela je do toga da se tamo svaki kilogram otpada pretvara u profit.
- Kinezi su najčešći kupci ove robe. Kineska privreda koja je doživela pravi ekonomski bum, koristi otpad kao sirovinu u procesu proizvodnje. Sve češće možete videti velike tankere koji su nekada prevozili naftu kako se sada pune otpadnom plastikom, i to možda baš onom iz Niša ili Surdulice, objasnio je za S media portal Osman Balić, predsednik Sindikata sakupljaša sekundarnih sirovina
Srbija godišnje proizvede 2,5 miliona tona otpada. Ipak malo toga se reciklira u Srbiji jer ne postoji dovoljna energetska i ekonomska svest o isplativosti ovog procesa.
Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina zalaže se za ograničenje ili zabranu izvoza ovih sirovina, jer bi se, ukazuju, povećanom reciklažom moglo otvoriti i do 15.000 novih radnih mesta.
Za 200kg sakupljenog papira sakupljač će dobiti 500dinara, a da bi sakupio tu količinu potrebno je da prepešači 20 km.
-Od izvoza sekundarnih sirovina korist imaju samo trgovci, oni tu jeftinu robu, koju dobijaju od jeftine radne snage, prodaju na međunarodnoj berzi sekundarnih sirovina. Cena otpadnog papira u Bujanovcu je dva ipo dinara, cena u Beogradu pet dinara, a u Subotici tri puta veća tj. sedam ipo dinara. Kada taj isti kilogram papira pređe našu granicu cena se uvećava i do 11 puta. Na svaki taj kilogram papira, na tih dva ipo dinara, sakupljač plaća 30 posto državi, kroz PDV i kroz taksu koja se nameće sakupljačima sirovina, objasnio je Balać.
Još 2006. godine Svetska banka je uradila studiju koja se bavila analizom recikažnih lanaca i ustanovila da postoji nekoliko nivoa trgovaca ovom robom, a nulti nivo predstavljaju sakupljači sirovina.
-Od ulice i kolica, to ide do prvih otkupljivača koji se nalaze u Romskim mahalama i oni vrše otkup po najnižoj ceni. Ima nekoliko nivoa trgovaca koji preprodaju jedni drugima sirovine, sve do onih koji imaju dozvolu za izvoz. Tu ostaje dosta prostora za malverzacije i nekorektno ponašanje kompanija i trgovinskih firmi, rekao je Balać.
Javnosti je poznata i afera iz 2007.godine pod nazivom “đubretarska mafija” u kojoj je uhapšeno 34. člana ove grupe.
„Đubretska mafija"
Kao organizatori ove 33-člane grupe, označeni su Dragan Ignjatović, direktor JKP „Gradska čistoća" iz Beograda, i Milan Kuzmanov, vlasnik privatne firme. Oni se terete da su zloupotrebama u procesu privatizacije, poreskim utajama, zloupotrebama službenih položaja, prevarama u privrednom poslovanju i pranjem novca od 2001. do 2007. oštetili budžet za čak 1,5 milijardi dinara.
Takozvani đubretari su novac pretvarali u devize koje su iznosili iz Srbije po osnovu fiktivnih spoljno-trgovinskih poslova sa ino-dobavljačima iz Amerike i Austrije, a deo novca su preusmeravali i na svoje devizne račune od Austrije preko Nemačke, pa čak do Kine i Floride.
- Bilo je tu zakidanja malo na porezu malo na količinama i jer tako ekspoloatišu ljude. Zato mi kao Sindikat i govorimo danas o ekspoloataciji, a ne o jednoj uredjenoj privrednoj grani, naglasio je Balić.
Kao podsetnik da ova oblast nije nikad ni bila uređena kako dolikuje Balać ističe čestu povezanost i zainteresovanost političara za upravljanje firmama iz ove oblasti.
-Da je ovo jedna od najprofitabilnijih grana privrede, govori i to da su dva naša nekadašnja predsednika svojevremeno bili direktori beogradskog Inos papira, a to su Stambolić i Milošević, što govri da ta oblast nikad i nije bila pod pravom lupom javnosti, ukazuje Balać.
Skupština Srbije je donela Zakon o otpadu kao i Strategiju upravljanja komunalnim otpadom koja je u skladu sa standardima EU, ipak ovi dokumenti ne predviđaju uključivanje osam hiljada sakupljača u legalne tokove.
- Novim zakonom predviđene su nove institucije i novi ambijent, uvedena su ovlašćenja lokalnim samoupravama u upravljanju komunalnim otpadom, uveden je pojam vlasnika otpada i sve je to lepo i pro-evropski ali ništa se u praksi ne rešava. Mi imao donetu Strategiju za poboljšanje položaja Roma u Srbiji, Strategiju za smanjenje siromaštva, Strategiju održivog razvoja i vi imate sva ta politička dokumenta ali praktičnih mera nema. Kada donosite zakone koji su prilično autistični prema najsiromašnijima onda imate koncept surovog kapitalizma koji je u Srbiji naneo katastrofalne posledice za sve radnike pa tako i sakupljače.
Sakupljanje sekundarnih sirovina je dominantno zanimanje od kojih žive Romske porodice u Srbiji. U Nišu 70 posto romskih porodica živi od sakupljanja ovih sirovina, slična situacija je i u ostatku Srbije.
Bez sakupljača Srbija bi bila mnogo prljavija nego što već jeste. Čišćenje Srbije podrazumeva da se ovaj problem pomeri iz sfere zaštite životne sredine i prebaci u sferu lokalnog i ekonomskog razvoja.
-Mi predlažemo da to ostane u zemlji i da se receklira, jer je to isplativo kako sa energetskog i ekonomskog, tako i sa socijalnog i političkog aspekta, zaključio je Balić.
Maja Vidović
