Izvor: Politika, 16.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nejač na vetrometini
Nema dana da u medijima ne osvane vest de su se u nekoj osnovnoj školi dogodile, najblaže rečeno, neprijatne stvari: posvađali se klinci pa izudarali letvama jedan drugog, bliznakinje devojčice maltretirale drugaricu klincezu u razredu pa ova od straha nije smela da ide u školu, proboli glavu hemijskom olovkom odeljenjskom drugaru, sačekali druga koji je dugo pretio mlađim i slabijim pionirima pa ga istukli tako da je ovaj završio u bolnici, dečurlija se drogira, a stariji navode devojčice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na drogu i potom seks… Reč je o deci od sedam do 14 godina koja prate starije drugare, srednjoškolce, tabanaju njihovim stazama nadmećući se često kako da ih dostignu u sve opasnijim nestašlucima.
O toj mlađahnoj populaciji i njihovom razvoju brinu brojne školske ekipe psihologa, nastavnog osoblja, direktori škola, nadležni u Ministarstvu prosvete. Još su maleni – reći će pedagozi i sociolozi, ljudi od nauke i mudrosti, pa ima vremena za njih da budu usmereni, vaspitani, da se školuju i obezbede budućnost sebi, svom narodu i državi.
U celoj ovoj priči posebna uloga pripada roditeljima. Pojedinima koji su znali žestoko da išamaraju učiteljicu, majkama koje su dizale „grad na noge” nezadovoljne što njihovo dete nije odlikaš već ima prosečne ocene, očevima koji ne vide i ne čuju ono što o njihovim miljenicima govore i vršnjaci i profesori, mnogi dobronamerni. Sasvim je razumljivo iskazivati veliku brigu o svom potomstvu u medijima, na javnoj sceni. Najčešće u telefonskim razgovorima sa novinarima i urednicima, nimalo nežnim i civilizovanim, roditelji iskazuju neprimerenu ljutnju i zamerke predstavnicima sedme sile. Svi ostali su krivi i zlonamerni, željni senzacije, tiraža i slave samo ne i – njihova čeda! Pljušte u takvim, kao po pravilu monolozima, najave utuženja, osveta, pretnji. Kao da ne shvataju da bi se ti isti sudski procesi lomili upravo preko dečijih leđa. Ili, ako shvataju, kao da ih se to ne tiče. Oni teraju svoje.
Pravo pitanje u tim zavrzlamama jeste suštinski odnos dece i njihovih roditelja. S jedne strane roditelji u neprestanoj jurnjavi za parama ne bi li obezbedili koru hleba svojim pilićima i brigama preko glave, veoma često ostavljaju te svoje najmlađe bez dovoljno elementarne pažnje i ljubavi. Bake, deke i tetke slaba su potpora nejakim dečjim nožicama, a propaganda sa malih ekrana ili Interneta svakodnevno radi svoje. Poruke da je nasilje pravi životni put, život bez rada i muke stvara lažnu sliku u njihovim glavicama. Naravno da loš uticaj sa ulice potom stiže munjevito, sumnjivo društvance se nakači očas posla, a škola postaje poslednja rupa na svirali.
Tu nastaje lom. Želje i ideje starijih – pioniri teško mogu da pretoče u stvarnost. Kućna vriska i cika ne rešavaju nevolju. I ko je onda stradalnik. Najpre deca, zatim prosvetni radnik, potom poslenici javne reči i na kraju sami roditelji.
Kako izaći iz začaranog kruga u društvu koje je na, gotovo, najnižim tačkama morala i u popriličnoj besparici?
Možda novo iščitavanje genijalnog Duška Radovića koji je dao odgovore na mnoga ova pitanja. Možda malo manje trke roditelja za materijalnim dobrima, a više vremena i pažnje onima kojima je to preko potrebno. Možda malo više para Ministarstvu prosvete, a manje megalomanskim idejama raznih biznismena.
Sve skupa, malo bismo popravili krvnu sliku društva najmlađih, uz bojazan da uskoro ne dočekamo vest u medijima da se i u obdaništima najmlađi surovo obračunavaju poput, ne mnogo starijih, osnovaca.
--------------------------------------------------------------------------------------
Komemoracija Draganu Vlahoviću, novinaru lista „Politika” koji je preminuo prekjuče u Beogradu, biće održana danas u 12 časova u redakciji „Politike”. Poslednji ispraćaj našeg kolege biće sutra u 12.30 časova na beogradskom Novom groblju.
Dragan Vlahović
objavljeno: 17.06.2011.
