Izvor: Danas, 15.Jan.2016, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesnost
Veliko interesovanje medija za premijerovo novogodišnje, po julijanskom kalendaru, obraćanje nije proizvelo "udarnu vest" koja glasi biće vanrednih parlamentarnih izbora. Umesto toga neizvesnost, koja traje već duže od pola godine i prvih mogućih najava da je premijer, iako njegova stranka ima natpolovičnu većinu u parlamentu, spreman da vrati mandat narodu.
Suma sumarum, čini se da je premijer mnogo bliži odluci da izbora bude nego da ih ne bude. Ali, uz uvažavanje cele >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << argumentacije, valja primetiti i da u politici postoji i nešto što se zove pritisak, naročito kada je reč o izazivanju izbora. Uzmimo, da zbog zalaganja za regionalnu stabilnost, držanja u migrantskoj krizi, i odnosu prema referendumskom pitanju, pritisak za vanrednim izborima ne dolazi spolja, odnosno sa Zapada. Ali, to možda ne znači da ga nema. Potencijalni izvor pritiska su i previranja u samoj vladajućoj stranci ispod linije vidljivosti, gde samo neki veliki izazov poput dovođenja u pitanje svih sadašnjih pozicija može da smiri sukobe.
Kakva god da na kraju bude Vučićeva odluka - a valja primetiti da su u glasnim zahtevima za izborima utihnuli nekadašnji stranački jastrebovi poput Nebojše Stefanovića, a pojavili se novi poput Radomira Nikolića, na nju se još neće dugo čekati.
U periodu između 17. januara, za kada je i zakazan Glavni odbor SNS, i 13. februara, kada se održava izborna skupština naprednjaka, izborna neizvesnost bi trebalo da bude prekinuta. Mnogo je izglednije da će ta odluka odrediti skupštinu naprednjaka i tajno glasanje za rukovodstvo nego što će taj događaj da profiliše na kojim će sve izbornim nivoima biti vođena izborna utakmica. Kladionica da li će biti ili neće biti glasanja za parlament dotle će biti otvorene, i na njima je jasno da se sva opozicija, i proevropska i proruska kladi u to da će izbora biti. Zato je neizvesnost još jedna velika taktička prednost za SNS.
