Izvor: Blic, 27.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neispravna trećina vodovoda u Srbiji
Neispravna trećina vodovoda u Srbiji
Stručni tim Instituta za zaštitu zdravlja Srbije u saradnji sa UNICEF-om uradio je 1999. studiju 'Snabdevanje vodom za piće stanovništva Republike Srbije'. Podaci su se odnosili na 1998. godinu, a zaključak stručnog tima bio je da se 'ispravnost vode za piće u Srbiji pogoršava', te da je 'broj vodovoda koji su zdravstveno rizični u porastu', uključujući i ‘99, poslednju godinu u kojoj je takva studija pravljena.
Tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je konstatovano da je svaki treći vodovod u Srbiji rizičan zbog mikrobiološke neispravnosti, svaki četvrti zbog fizičko-hemijske neispravnosti vode, dok je svaki peti vodovod rizičan zbog kombinovanog delovanja oba faktora. Stručnjaci su konstatovali da mikrobiološka neispravnost vode 'najčešće potiče od fekalnog zagađenja i prisustva koliformnih bakterija, dok su najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti vode mutnoća i povišena koncentracija teških metala, gvožđa, mangana, nitrata, fenola, amonijaka...'
Kvalitet vode koju pijemo, kako su naveli autori studije, prema fizičko-hemijskim parametrima, najčešće odgovara prvoj i drugoj klasi, a prema mikrobiološkim parametrima, drugoj i trećoj klasi kvaliteta.
Prema Studiji, mali broj gradova u Srbiji ima uređaje za prečišćavanje otpadnih voda (tada ih je bilo samo 20), a zbog nedostatka rezervnih delova, energenata i sredstava za održavanje, većina tih uređaja nije u stalnoj eksploataciji, tako da se od ukupne količine ispuštenih otpadnih voda prečisti nešto više od 10 odsto, što je takođe potencijalna opasnost za bezbedno vodosnabdevanje.
Kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće u gradskim vodovodima redovno se sprovodi, međutim, konstatovali su tada stručnjaci, 'kontrola malih, seoskih i individualnih objekata - bunara, cisterni, izvora - nije redovna, pa je i kvalitet vode koja potiče iz tih izvora, nepouzdan'. Z. D. M. Dvostruka neispravnost
Neispravnu vodu (preko pet odsto mikrobiološki i više od 20 odsto fizičko-hemijski), po podacima za ‘98. godinu, pili su građani Novog Knjaževca, Čoke, Kikinde, Sente, Ade, Novog Bečeja, Srpske Crnje, Sečnja, Bačke Topole, Kule, Apatina, Vrbasa, Srbobrana, Alibunara, Kovačice, Stare Pazove, Inđije, Vladimiraca, Beočina, Žablja, Zrenjanina, Iloka, Rume, Kosjerića, Ljubovije, Kladova, Topole, Mladenovca, Grocke, Osečinca, Kuršumlije, Nove Varoši, Leskovca, Bujanovca i Bosilegrada.
