Izvor: B92, 24.Mar.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Neefikasna zaštita žena"
Beograd -- Pojedine zakonske odredbe nisu efikasna zaštita od diskriminacije žena u praksi, zaključak je okruglog stola u Beogradu.
Na skupu "Model izmena i dopuna Ustava Srbije i pojedinih sistemskih zakona" u vezi sa zabranom diskriminacije i uznemiravanjem žena, održanim u organizaciji Centra za mir i razvoj demokratije, naglašeno je da bi zakonodavstvo trebalo prilagoditi međunarodnim standardima pošto je to preduslov za evropske integracije.
Učesnici su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukazali da je za unapređenje ukupnog položaja žena neophodno doneti opšti zakon protiv diskriminacije, kao i posebne zakone o rodnoj rodnopravnosti i protiv porodičnog nasilja.
"U Srbiji postoji niz propisa u vezi sa zabranom diskriminacije žena, koji se ne poštuju ili se selektivno primenjuju. Takođe, mnoge odedbe predviđene međunarodnim standardima nisu još usvojene", naveo je predstavnik Centra Aleksandar Resanović.
Prema njegovim rečima, potrebno je, pre svega, unaprediti odredbe iz oblasti krivičnog, radnog i porodičnog prava, ali je neophodno i uskladiti pojedine propise koji su sada kontradiktorni.
"Potrebno je identifikovati probleme u postojećim odredbama i doneti nove koje nedostaju", kazao je on.
Vesna Pešić je navela da je u okviru projekta Centra koji finansira ambasada Finske u Beogradu bilo predviđeno da se pojedine izmene zakona predlože Skupštini, ali da je raspuštanje parlamenta taj proces usporilo.
"Ujedinjene nacije nedavno su dale negativnu ocenu Srbiji kada je reč o poštovanju rodne ravnopravnosti. Zbog toga smatram patriotskim činom borbu za unapređenje zakonodavstva u toj oblasti", kazala je ona.
Prema oceni Saše Gajina, ljudska prava ne postoje "u političkoj agendi najvećih stranaka u Srbiji".
"U Srbiji je na delu odstupanje od međunarodnih standarda, kako bi se zadovoljili politički apetiti", naveo je Gajin i dodao da je Zakon o radu među najgorim primerima kada je reč o odredbama kojima se reguliše rodna ravnopravnost pošto se deklarativno zalaže za ravnopravnost žena, a ne postoji mera koja će to podržati".
Pravnica Violeta Kočić-Mitaček je naglasila da je neophodno dodatno zaštititi žene žrtve porodičnog nasilja, uključujući i meru zabrane prilaska nasilniku. Ona je ukazala i na "šokantnu odredbu" da je za obljubu nemoćne osobe sa invaliditetom kazna manja nego za zdravu žrtvu nasilja.
