Izvor: B92, 24.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neefikasna borba protiv nasilja
Beograd -- U borbi protiv nasilja u porodici ne postoji razvijen sistem saradnje nadležnih službi, pa se stalno odlažu rešavanja problema.
U poslednje četiri godine dosta je učinjeno u borbi protiv nasilja u porodici, ali još ne postoji efikasan odgovor društva na taj problem, zaključak je sa skupa o nasilju nad ženama. Na javnoj raspravi, koju je pokrenuo Autonomni ženski centar, naglašeno je da državi nedostaje strategija prevencije i zaštite od nasilja. Često >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se odgovornost prebacuje na druge institucije.
Lejla Ruždić, predsednica Odbora Skupštine Srbije za ravnopravnost polova, kaže da nema političke volje za izgradnju prave sigurne ženske kuće, za donošenje strategije i za podelu poslova, kako bi se tačno znalo koja institucija mora šta da radi.
Utisak je da rešavanje problema nasilja zavisi uglavnom od zalaganja pojedinaca, pa je zato neophodno doneti državnu strategiju borbe protiv nasilja.
Istraživanja Udruženja sudija za prekršaje ukazuju da su u nekim gradovima žene bolje upućene u svoja prava i da tamo ima više prijava protiv nasilnika. Međutim, po Zakonu, nasilje mogu da prijave svi, od komšija i rodbine do socijalnih radnika.
Zoran Pašalić, sudija iz Udruženja sudija za prekršaje, kaže da u velikim gradovima od svih slučajeva remećenja javnog reda i mira ne postoji nijedan sa elementom nasilja u porodici.
"To nam je bilo neverovatno. Reč je o slučajevima Kraljeva i Čačka, tamo je taj problem sigurno morao da postoji s obzirom na broj stanovnika", kaže on.
Od jula prošle godine, od primene zakona o porodici, socijalni radnici su dobili veća ovlašćenja. Ranije su pokretali sudske postupke samo kad je dete ugroženo u porodici, a sada u zaštitu mogu uzeti i odraslu osobu koja trpi nasilje. Međutim, mali je broj tužbi.
Ranka Vujović, načelnica Sektora za zaštitu porodica u Ministarstvu rada i socijalne politike, kaže da za to postoje dva razloga. "Jedan je što ne prepoznaju zakonsku normu, pa su još u pređašnjem sistemu, u kom su imali ulogu samo u zaštiti deteta u porodici", kaže ona.
"Drugi razlog je taj što centri za socijalni rad svoje učešće u postupku sami plaćaju, a ako izgube parnicu, a lako je mogu izgubiti ako žrtva odustane, oni snose sve troškove", kaže ona.
Mnoge lokalne zajednice pružaju pozitivan primer u borbi protiv nasilja. Na primer, somborski model je prihvaćen u nekoliko centara za socijalni rad jer se pokazalo da dežurna služba, koja radi neprekidno, daje odlične rezultate.
.jpg)
