Izvor: B92, 23.Mar.2009, 10:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neefikasan sistem transplantacije
Beograd -- Sistem transplantacije organa u Srbiji nije efikasno uspostavljen, a svest o potrebi doniranja organa nedovoljno je razvijena.
Presađivanje organa predstavlja jedini spas za bolesnike kojima su teško oboleli ili su nepovratno otkazali pojedini organi. U Srbiji je za poslednjih 30 godina izvedeno nešto više od 1.200 transplantacija. To je mali broj u poređenju sa zemljama u okruženju, jer se samo u Češkoj ili Poljskoj godišnje izvede više od 400 ili 500 takvih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zahvata.
Teške bolesti bubrega dovode do njihovog propadanja i prestanka rada. Prvi spas je dijaliza, ali izlečenje omogućava jedino transplantacija.
U Srbiji se presađivanje organa izvodi uglavnom sa živih srodnih davalaca. Povremeno, srećom, rodbina odobri da se zdravi organi njihovog preminulog člana porodice upotrebe za spas života teških bolesnika.
"Dijalizu sam vrlo teško podnosila, jer tu stradaju krvni sudovi, strada srce, stradaju kosti i, na kraju, jedino rešenje za mene je bilo da odem na transplantaciju. Organ sam dobila od preminulog mladića koji je imao 29 godina", objašnjava pacijentkinja Verica Cvetković.
"Kada sam dobio bubreg, shvatio sam da sam postao neka nova osoba, koja se polako navikava na jedan nov život, na jedan nov identitet", kaže pacijent Milutin Marjanović.
U Srbiji na zdrav bubreg čeka više od hiljadu obolelih, uglavnom mladih i radno sposobnih ljudi.
Ali, dok bubrežni bolesnici mogu da prežive zahvaljujući dijalizi, za one sa teško bolesnim srcem, jetrom, plućima, transplantacija znači život ili smrt.
U Evropi 90 odsto doniranih organa potiče od preminulih donora.
"I neko od 70 godina, ukoliko je potpuno vitalan i organi su mu vitalni, može da bude dobar kadaverični davalac", kaže Dragan Vučović, predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije.
"Najosnovnije je, ipak, mogao bih da kažem, da su ti organi koji se uzimaju za transplantaciju, organi koji treba da su vitalno dobri, dakle, da dobro funkcionišu i, naravno, ima kliničkih načina da se to i proceni, kako funkcionišu organi", dodaje on.
U Srbiji još nije uspostavljen efikasan sistem transplantacije, a ne postoji ni Nacionalni registar donorskih kartica.
Srbija mora da zadovolji i potrebne standarde kako bi postala deo Eurotransplant sistema, u koji su već ušle Slovenija i Hrvatska.
"Nekada davno mi smo pripadali Eurostransplantu. Dobijali smo organe iz Evrope i mi ih transplantirali ovde. To je 1992. prekinuto i do danas nije ponovo uspostavljeno", kaže Vučović.
"Osamdesetih godina je bila ambicija da sve bolnice u Srbiji koje se nalaze blizu autoputeva, koje dobijaju saobraćajne nesreće, se uključe u taj jedan lanac kadaverične donacije. Međutim, to se, nažalost, ipak svelo na Beograd, Novi Sad", navodi on.
Zaveštanjem i doniranjem organa spasavaju se ljudski životi. Samo jedna preminula osoba može da spase čak sedam života.
