Izvor: Blic, 06.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljna zaštita od polnih bolesti
Nedovoljna zaštita od polnih bolesti
Analize seksualnih navika naših studenata pokazuju da je 60 odsto njih aktivno, ali da svaki treći pored stalnog partnera ima još jednog sa strane. Podaci pokazuju i da je od početka godine registrovano šest novoinficiranih HIV-om, i to najviše onih koji su homoseksualno opredeljeni. Kada je reč o polno prenosivim bolestima, godišnje ima 1.500 novoobolelih, mada se procenjuje da je taj broj dvostruko veći, kažu stručnjaci iz Studentske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poliklinike.
Više od polovine studenata koristi kondom kao zaštitu tokom seksualnog čina, ali zato samo 12 odsto studentkinja koristi kontraceptivne pilule kao metod zaštite od neželjene trudnoće, što ukazuje da se u našoj zemlji najmanje koriste antibebi pilule. Razlog zašto odlaze u savetovalište za polno prenosive bolesti ili sidu jeste taj što ne koriste zaštitu. Sa druge strane, devojke se najčešće odlučuju na abortus, jer smatraju da je to najbolji metod zaštite od neželjene trudnoće.
- Najčešći razlozi koje studentkinje navode kao opravdanje što partneri ne koriste kondom jesu što 'to smanjuje uživanje, ili što partner ne želi da ga koristi'. Kada je reč o kontraceptivnim pilulama, razlozi zašto se one ne koriste jesu predrasude i brojne zablude vezane za taj vid zaštite - kaže za 'Blic' dr Dragan Ilić, direktor Studentske poliklinike.
Anketa, koja je sprovedena među 1.550 akademaca, pokazala je da se studenti u 38 odsto slučajeva o metodama kontracepcije informišu putem medija, a da su na drugom mestu vršnjaci i kolege. Ginekolozi i stručna predavanja treći su izvor saznanja o zaštiti, a roditelji spadaju u četvrtu grupu informatora, zajedno sa Internetom, knjigama i školom.
Zbog svega ovoga, stručnjaci Studentske poliklinike pokrenuće organizovanu edukaciju među studentima da bi ih na pravi način informisali o zaštiti zdravlja i reproduktivne sposobnosti. Pored predavanja, koja se dva-tri puta mesečno organizuju na višim školama i fakultetima Beogradskog univerziteta, u Studentskoj poliklinici postoji savetovalište gde se mogu dobiti sve potrebne informacije, kaže dr Ilić.
Krajem ove godine biće sprovedena još jedna anketa koja treba da pokaže da li je promena stava kod studenata zabeležena nakon predavanja, iako su za te promene potrebno bar dve do četiri godine, objašnjava dr Ilić.
- U svakom slučaju, ohrabruje podatak da je čak 76 odsto anketiranih studenata nakon predavanja, koje redovno drže ginekolozi iz Studentske poliklinike, odgovorilo da bi kao način dodatnog informisanja najviše volelo da to bude razgovor sa lekarom. To je i razlog više da se nastavi sa njihovom edukacijom - ističe dr Ilić. Sonja Todorović
