Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostupna terapija radioaktivnom jodom
Više od sto pacijenata iz prestonice čeka da se isprazni jedna od četiri postelje u zemlji da bi dobili terapiju koja život znači
U Beogradu, u kome su najveći medicinski centri u zemlji, već dvanaest godina ne postoji nijedna ustanova u kojoj se primenjuje terapija radioaktivnim jodom – koja je neophodna u lečenju karcinoma štitne žlezde, a više od sto pacijenata iz prestonice čeka da se isprazni jedna od četiri postelje u zemlji da bi dobili terapiju koja život >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znači.
Iako se broj obolelih od zloćudnog tumora štitne žlezde u poslednjih deset godina udvostručio, na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije ne postoji nijedno odeljenje na kome pacijenti, koji su operisani od karcinoma štitnjače, mogu da dobiju terapiju radioaktivnim jodom, a osobe kojima se dijagnostikuje zloćudni tumor štitne žlezde primorane su da čekaju svoj red u prenatrpanom rasporedu Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu.
Dodatni problem za onkologe prilikom lečenja zloćudnih tumora predstavlja činjenica da njihove kolege koje rade u domovima zdravlja i zdravstvenim centrima ne dijagnostikuju svaki drugi karcinom štitne žlezde, a to utiče da veliki broj osoba stiže na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije kada je bolest uznapredovala. Osim toga, četvrtini pacijenata, koji su operisani u drugim zdravstvenim ustanovama, hirurški zahvat izveden je neadekvatno i nestručno, pa je neophodna ponovna intervencija.
Paradoks da je tumor koji je tako malo zastupljen u opštoj populaciji praćen sa toliko komplikacija u dijagnostici i lečenju presudio je da karcinomi štitne žlezde budu tema ovogodišnje kancerološke nedelje, koji svake godine organizuje Institut za onkologiju i radiologiju i Srpsko lekarsko društvo.
Profesor dr Radan Džodić, pomoćnik direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe da pacijenti koji dolaze u ovu medicinsku ustanovu najčešće imaju uznapredovali karcinom, koji uzrokuje niz zdravstvenih komplikacija, pre svega otežano disanje, gutanje, a glasnice su paralizovane.
"Pored loše dijagnostike karcinoma štitnjače u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti i malog broja hirurga koji u našoj zemlji dobro operišu ovaj zloćudni tumor, našim pacijentima dodatni problem predstavlja činjenica da samo u dve ustanove u zemlji mogu da dobiju terapiju radioaktivnim jodom. Posebna je sramota što Beograd kao najveći referentni centar za lečenje karcinoma nema nijednu zdravstvenu ustanovu u kojoj je moguće dobiti ovu terapiju, posebno ako se ima na umu da opremanje jednog takvog odeljenja nije previsok izdatak", kaže dr Džodić.
Imajući u vidu lošu dijagnostiku ovog karcinoma, naš sagovornik savetuje sve osobe koje napipaju izraštaj u štitnoj žlezdi da se jave hirurgu ili endokrinologu koji se bavi tumorima štitne žlezde. Iskusan lekar može pod prstima da napipa izraštaj koji će probuditi sumnju na razvoj karcinoma štitne žlezde, a sledeći dijagnostički postupak je biopsija i mikroskopski pregled.
"Najčešći tumori štitne žlezde su takvi da im je građa slična građi tkiva štitne žlezde, a među njima je najučestaliji papilarni tireoidni karcinom koji brzo metastazira u limfne čvorove vrata. Veliki dijagnostički problem predstavlja činjenica da su samo kod polovine pacijenata te metastaze vidljive i opipljive. Sledeći po učestalosti je folikulski karcinom koji retko daje metastaze u limfne čvorove vrata, a sledi medulski tireoidni karcinom koji nastaje iz ćelija koje su potpuno drugog embrionalnog porekla od štitne žlezde. S obzirom na to da se zna koji gen uslovljava razvoj ove vrste karcinoma štitne žlezde i da će osobe koje ga nose sasvim izvesno dobiti taj karcinom, danas se radi genetski skrining za tu grupu pacijenata i njima se preporučuju operacije u najranijem dobu, kako bi se sprečio nastanak karcinoma", objašnjava dr Radan Džodić.
Najagresivniji tumor štitne žlezde je tzv. anaplastičan tumor koji je, na sreću, veoma redak, ali je smrtonosan u sto odsto slučajeva i preživljavanje nikada nije duže od tri meseca. S obzirom na to da se ova vrsta tumora razvija na velikim gušama – strumama, i da se širi kao požar i zahvata sva tkiva i organe vrata, pacijent veoma brzo počinje teško da diše – zbog paralize nerava u vratu i ne može da guta. Jedina prevencija anaplastičnog tumora je uklanjanje cele štitne žlezde koja je velika i puna čvorova.
"Iskustvo onkologa govori da je ovaj tumor čak četiri puta češći kod žena, kao i da je izraštaj koji se pojavi na štitnoj žlezdi kod dece zloćudan čak u polovini slučajeva i da, kada se on dijagnostikuje, već postoje metastaze u vratu i plućima", zaključuje dr Radan Džodić.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 07.12.2006.]
