Izvor: Politika, 10.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostatak nasipa ugrožava Obedsku baru
Nemar narušio ekološku ravnotežu i oterao osetljive vrste životinja. – Obnova staništa u toku, planira se razvoj ekoturizma
Obedska bara – Obedsku baru, srpsku prestonicu u doba despota Brankovića, retko danas posećuju turisti. One koji ipak navrate žitelji okolnih sela teraju upozoravajući ih da su zatečeni na privatnom imanju. Čak su i retke vrste ptica počele da zaobilaze Obedsku baru, koja je, zahvaljujući njihovoj nekada brojnoj populaciji, dobila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << status staništa pod zaštitom Srbije i međunarodnih konvencija.
Nemar meštana i nadležnih upropastio je uslove u kojima su osetljive ptice, kao i druge životinje, mogle da opstanu. Ostaci srednjovekovne kule i drugih građevina nisu održavani. Topli izvori vode nisu iskorišćeni za dobijanje energije. Zato su republičke i pokrajinske vlasti naumile da ovaj vojvođanski kutak ponovo načine gostoprimljivim i privlačnim i za turiste i za životinje.
Dosta opalog granja koje je sprečavalo ptice da iščeprkaju hranu konačno je raščišćeno. Oslobođeno je oko 200 hektara pašnjaka i vlažnih livada, na kojima su se osetljive životinjske vrste, poput ibisa i čaplji, nekada hranile, pa se očekuje da se one uskoro vrate na baru. Ministarstvo za zaštitu životne sredine odvojilo je milion i po dinara za obnovu kule koja je branila sedište Brankovića, dok će još dva miliona dinara biti utrošeno na doterivanje čitave Obedske bare. Rezultat svih ovih aktivnosti trebalo bi da bude obnavljanje raznovrsnosti životinjskog i biljnog sveta, očuvanje kulturnih spomenika i stvaranje uslova za ekološki turizam.
– Staništa slična ovom u dužem periodu prirodno postaju stočni pašnjaci. Slične probleme ima i Carska bara. Zbog toga je važno da ekosisteme ovakve osetljivosti redovno održavamo. Ovde možemo da razvijemo turizam, ali važno je da to bude ekološki turizam i da ne ugrožavamo prirodu zarad profita, kao na Kopaoniku – kaže Saša Dragin, ministar za životnu sredinu.
A do pre 50 godina, ljudi i životinje nisu smetali jedni drugima.
– Tada je, međutim, lokalno stanovništvo dozvolilo da stoka popase skoro svu travu sa vlažnih livada, gde su se hranile ptice. Svinje su, zato što je takav tradicionalni način uzgoja, bez ikakvog nadzora puštane da grickaju po šumi šta hoće i koliko mogu. Ogoljene površine zahvatio je bagremac, invazivna vrsta grma koja može da naraste iznad glave čoveka i sprečava rast drugih biljnih kultura – priča Borka Gvozdenović, koordinator za ekologiju u Mladim istraživačima Srbije.
Došlo se na ideju da treba kupiti podolska goveda, koja pasu agresivne vrste bilja, ali nije bilo dovoljno novca. Srbija nije imala para ni da plati uklanjanje mulja sa treseta, organskih ostataka nekadašnjeg toka Save, koji se prostiru na milion kubnih metara i izuzetno su zahvalni za zemljoradnju. Za razliku od nas, Hrvati su ulagali u kroćenje Save i korišćenje njenih blagodeti. Nasipima su sprečili da se na njihovoj teritoriji izliva reka, koja zato punom snagom buja u Srbiji i plavi Obedsku baru, gde nasipa i dalje nema.
Stvaranje uslova za povratak delikatnijih životinja i biljaka i održavanje kulturnih artefakata suočava se sa otporom dela žitelja. Ekološka zaštita područja onemogućava poljoprivrednike da sade ratarske kulture i seku drva u bilo kojoj zoni. Kako u selima nije postavljena komunalna infrastruktura, mnogi bacaju đubre gde stignu. Voćnjak oko srednjovekovne tvrđave prepušten je u ruke privatnog lica. Vlasnici starih kuća često zanemaruju obavezu da sačuvaju njihov autentičan izgled ili ga namerno menjaju.
Vladimir Vukasović
[objavljeno: 11/05/2008]
.jpg)
