Izvor: Blic, 28.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaju davaoci kostne srži
Svake godine jedini spas za oko 30 mališana u Srbiji jeste transplantacija kostne srži. Jedina pedijatrijska ustanova u našoj zemlji gde se ova komplikovana intervencija radi jeste Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić" u Novom Beogradu. Kao i kod odraslih pacijenata, veliki problem jeste naći odgovarajućeg davaoca kostne srži, jer je u Srbiji prijavljen veoma mali broj dobrovoljnih davalaca.
Postoji mnogo bolesti zbog kojih je jedini spas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za najmlađe transplantacija kostne srži. Docent dr Dragana Vujić, načelnica Službe za transplantaciju kostne srži u Institutu, kaže za „Blic" da je ova komplikovana intervencija najčešće neophodna zbog leukemije, ali i zbog brojnih urođenih bolesti, gde je jedini spas u transplantaciji.
- Sedamdesetih godina prošlog veka urađena je prva ovakva transplantacija kod nas, i to kod devojčice sa anemijom. Od tada se zbog nepostojanja uslova nije ništa radilo do 1990. godine, kada je kostna srž transplantirana devetomesečnom dečaku sa slabošću imunološkog sistema. Početkom 1992. godine urađena je još jedna intervencija, a onda se nije ništa radilo narednih pet godina. U međuvremenu smo decu slali u italijanske centre u Trstu, Monci i Breši, gde smo imali mogućnost i za edukaciju naših hematoonkologa - objašnjava dr Vujić.
Pre 11 godina otvoren je sterilni blok u Institutu i tada je urađena transplantacija kod šestomesečne devojčice. Do 2004. godine, zbog problema sa lekovima i potrošnim materijalom, rađene su samo po dve-tri transplantacije godišnje.
- Na sreću, pre četiri godine Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje prepoznali su važnost ovih intervencija i tada počinje naša prava aktivnost. Trenutno, godišnje uradimo od 12 do 16 transplantacija. Realne potrebe su duplo veće, tako da se ostala deca upućuju u italijanske centre. Ove godine imamo razloga za zadovoljstvo, jer će do leta biti urađeno 12 intervencija, što znači minimum 20 do kraja godine - ističe dr Vujić.
Osnovni problem za sve pacijente, i najmlađe i one starije, jeste kako naći odgovarajućeg davaoca, a u nacionalnom registru postoji zanemarljivo mali broj registrovanih. U slučaju da davalac nije u potpunosti podudaran, kostna srž mora da se dodatno obrađuje, što produžava i komplikuje proceduru. Nažalost, otac ili majka deteta potpuno su podudarni kod samo jedan odsto slučajeva.
Sve informacije o davalaštvu kostne srži mogu se naći na sajtu www.rdks.org.yu, odakle se može skinuti i formular za prijavljivanje. Bitno je da se prijavi što više građana, jer, prema statističkim podacima, samo 0,1 odsto prijavljenih zaista i dobije priliku da pomogne.
Tokom ove godine očekuje se da će stići moderna oprema koju finansira Ministarstvo zdravlja, a prihvaćen je i projekat tima lekara iz Instituta. Planirana je i izgradnja novog sterilnog bloka, tako da dr Vujić očekuje da uskoro decu više neće slati na transplantacije u Italiju.
Ne postoji registar davalaca trombocita
Kod pacijenata koji zbog leukemije primaju hemoterapiju drastično opada broj trombocita u krvi. Zato je neophodno da primaju trombocite koje im obezbeđuju dobrovoljni davaoci. Problem je naći davaoce, jer ni za njih ne postoji jedinstveni registar, tako da ih oboleli najčešće pronalaze među rodbinom i prijateljima. Da bi neko bio odgovarajući davalac trombocita potrebno je da ima istu krvnu grupu kao i bolesnik.
