Izvor: Blic, 22.Sep.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje dve hiljade vojnika
Spoljnopolitička i bezbednosna situacija u kojoj se Srbija nalazi opravdava potrebu za jakom i efikasnom vojskom, a savezništvo u međunarodnim organizacijama ne znači da treba smanjivati sopstvene oružane snage, slažu se vojni analitičari komentarišući prekjučerašnju najavu ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša da će se ubuduće broj pripadnika Vojske Srbije (VS) povećavati za dve hiljade. Srbija trenutno ima najviše vojnika u odnosu na države >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bivše Jugoslavije.
Tako, vojni analitičar Aleksandar Radić podržava tu odluku, uz stav da su nerealne bile ranije procene koje su vodile ka ozbiljnom smanjenju broja vojnika.
„Nije dobro praviti nagle poteze i otpuštati ljude jer se može desiti da procene ne budu realne i da ljude kasnije treba ponovo zvati da se vrate, a iskusni ljudi se ne mogu dobiti odmah, za to je potrebno vreme", ukazao je Radić u izjavi Tanjugu.
Broj pripadnika oružanih snaga se, objasnio je, planira na osnovu procene odbrambenih potreba, ljudskih resursa i finansijskih mogućnosti zemlje i broj od 30.000 je opravdan s obzirom na, kako je rekao, političku i
Broj vojnika
Crna Gora 2.100
Albanija 15.400
Rumunija 90.000
Bugarska 39.000
Mađarska 24.000
Hrvatska 17.600
BiH 10.000
Makedonija 6.800
Srbija 28.000
bezbednosnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Šutanovac i Ponoš izjavili su da Srbija više neće smanjivati broj pripadnika VS već da će se, naprotiv, taj broj povećavati. Obrazložili su to, između ostalog, težnjom ka snažnoj vojsci kao garantu mirnog rešavanja problema Kosova i Metohije.
Najavljeno povećanje broja pripadnika oružanih snaga je neophodno s obzirom na to da su se zemlje u okruženju, priznavanjem kosovske nezavisnosti, neprijateljski postavile prema našoj zemlji, smatra profesor Fakulteta bezbednosti Milan Mijalkovski. On je ocenio da je na sceni nova realnost u kojoj su uslovi nametnuti težnjom ka pridruženju EU, s jedne, i potrebom da se očuva država i bezbednost njenih građana, s druge strane. Kao primer, Mijalkovski je naveo Grčku, koja je članica EU i NATO, a ipak raspolaže velikim brojem vojnika što je, podsetio je, uslovljeno njenim sporom s Turskom, koja je takođe član NATO saveza.
