Izvor: B92, 30.Mar.2009, 09:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje banka matičnih ćelija
Beograd -- Srbija još nema referentnu ustanovu za čuvanje matičnih ćelija, čijim se korišćenjem pacijenti mogu lečiti od opasnih bolesti, poput leukemije ili limfoma.
Privatne ili državne banke matičnih ćelija postoje u razvijenim zemljama - Belgiji, Velikoj Britaniji, SAD, izjavio je Marko Banović iz Kliničkog centra Srbije, navodeći da se u svetskim laboratorijama, po želji, taj genetski materijal odlaže, čuva i u slučaju potrebe odmrzava za lečenje donora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i njegovih najbližih krvnih srodnika.
Nauka je potvrdila da je čuvanje matičnih ili stem ćelija i te kako opravdano, naročito za ljude sa porodičnom istorijom bolesti koje mogu da se leče upotrebom tih ćelija, pomažući tako sami sebi, braći, sestrama, roditeljima...
Banović je podsetio da za sada jedino postoji mogućnost da naši građani čuvaju svoje matične ćelije u inostranstvu. Odlaganje u privatnim laboratorijama košta godišnje 2.000 do 2.500 dolara.
U svetu je praksa da se materijal u privatnim ustanovama čuva isključivo za donora, a u državnim za svakog kome zatreba, kao i za eventualna naučna istraživanja, objasnio je on.
Suština postojanja banke matičnih ćelija jeste u tome što se taj genetski materijal čuva i u slučaju potrebe odmrzava, zatim po potrebi različitim kulturama podstiče na deobu i "usmerava" u pravcu ćelija organa koji je oboleo. Na taj način se, na primer, mogu dobiti ćelije srčanog mišića, krvne ćelije, endotelne ćelije, objasnio je on.
U bankama se odlažu stem ćelije dobijene iz pupčane vrpce i placente, koje se definišu kao fetalne matične ćelije, za razliku od embrionalnih. Novorođenče se smatra odraslim organizmom sa stanovišta matičnih ćelija, objasnio je on.
Banović je rekao da se u krvi pupčane vrpce nalazi veliki broj pluripotentnih stem ćelija iz kojih može nastati bilo koja ćelija u organizmu.
Uzorak se čuva u laboratorijama dok se ne pojavi potreba za njihovim korišćenjem u slučaju bolesti, rekao je on i podsetio da se adultne, matične ćelije odraslih, mogu naći u različitim organima, u kostnoj srži, koži, perifernoj krvi, zubnoj pulpi, masnom tkivu...
U organima se dele i samoobnavljaju. Neke od nastalih ćerki-ćelija idu u pravcu sazrevanja i nastanka ćelija koje obavljaju određene funkcije kao što su prenos kiseonika, zaustavljanje krvavljenja, zaštita organizma, rekao je on, dodajući da se upravo iz tog razloga stem ćelije mogu koristiti za potrebe takozvane regenerativne medicine.
Te ćelije se mogu čuvati u bankama matičnih ćelija i do 20 godina, rekao je Banović, magistar kardiologije, zaposlen u Institutu za kardiovaskularne bolesti KCS, podsetivši da je poslednjih godina naročito ispitivana eventualna terapijska primena tih ćelija i u kardioliogiji.
Do skoro su istraživanja bila vezana samo za akutna stanja, poput akutnog infarkta miokarda, a odnedavno se ispituje njihova terapijska primena i u hroničnim stanjima, poput kardiomiopatija, rekao je on.
Banović je naveo da bi ćelije, ubrizgane u obolelo srce, mogle da zamene odumrlo tkivo, spoje se sa okolnim zdravim ćelijama i tako poboljšaju funkciju srca i spreče njegovo dalje remodelovanje.
Prednost ove terapijske metode jeste u tome što se ćelije uzimaju iz kostne srži obololelog i ubrizgavaju u miokard, pa nema autoimunog odgovora, komplikacije kod uzimanja organa drugog davaoca, koji telo "domaćina" može da odbaci.
.jpg)
