Izvor: Politika, 18.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebo nad Srbijom bez „ozonskih rupa”
U periodu 1979-2006. godine nijednom nisu zahvatile više od polovine teritorije Srbije
Nad Srbijom nema ozonskih rupa, tvrdi za „Politiku” profesor klimatologije Vladan Ducić sa beogradskog Geografskog fakulteta. Kako ocenjuje, stanje ozonskog omotača iznad naše zemlje je zadovoljavajuće s obzirom na to da se Srbija nalazi na geografskim širinama iznad kojih je prosečna godišnja debljina ozonskog omotača relativno visoka. Samim tim, zdravstveni rizik od smanjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koncentracije ozona je srazmerno manji.
On kaže da je debljina ozonskog omotača nad Srbijom početkom maja ove godine bila u granicama višegodišnjeg proseka i kretala se od 350 Dobsonovih jedinica na jugu do 380 na severu Vojvodine. Ni nad Evropom nema nikakvih ozonskih „rupa”, samo je nad Skandinavijom zabeležen pad za 15-20 odsto što je još u granicama normalnih dnevnih kolebanja. Ni narednih nedelja ne treba očekivati bitnije promene, ali će se debljina ozonskog omotača postupno smanjivati do jeseni, kada se u Evropi i kod nas javlja uobičajeni godišnji minimum ozona, u skladu sa planetarnom razmenom ozona između tropskih i polarnih oblasti.
Pošto je proizvodnja materija koje mogu da oštete ozon poslednjih dvadeset godina opala za više od 90 odsto, nije realno očekivati da bi ljudi mogli izazvati bilo kakvu ozonsku katastrofu u budućnosti.
U periodu 1979-2006. nad Srbijom su se „ozonske rupe” javile ukupno devet puta, odnosno približno jednom u tri i po godine. Ozonska rupa je samo jednom na jednoj mernoj tački trajala dva dana uzastopno (1. i 2. decembar 1999), a u svim ostalim slučajevima maksimalno po jedan dan. Svi slučajevi su zabeleženi u periodu između novembra i februara, kada je Sunce nisko nad horizontom, a indeks UV zračenja nizak.
Prema Ducićevim rečima, „ozonske rupe” su se najčešće javljale u novembru i decembru. U skladu sa zakonitostima raspodele ozona na planeti po geografskim širinama, na krajnjem jugozapadu Srbije u periodu od 25,5 godina nije zabeležena nijedna „ozonska rupa”. Nad većim delom teritorije Srbije „rupe” su zabeležene jedan do dva puta, dok su samo na krajnjem severu zabeležena četiri slučaja.
Osim toga, „naše” ozonske rupe su malih dimenzija i u pet od devet javljanja zabeležene su samo u jednoj mernoj tački. Najveći prostor su zauzimale 3. decembra 1992. i 1. januara 1998. godine, kada je bilo pokriveno devet tačaka. Dakle, ozonske rupe nijednom nisu zahvatile više od polovine teritorije Srbije, kaže Ducić..
On podseća da je ubrzo nakon donošenja Montrealskog protokola, 1987. godine i njegove ratifikacije u vodećim industrijskim zemljama, došlo do drastičnog pada proizvodnje materija koje mogu da oštete ozonski omotač. Mereno preko takozvanog potencijala oštećenja ozona, već 1990. godine, proizvodnja se za godinu dana smanjila za čitavih 41,8 odsto. Trinaest godina kasnije, proizvodnja je pala na ispod 10 odsto prvobitne, čime je eliminisana mogućnost da ove materije u budućnosti imaju bitniji uticaj na dinamiku ozonskog omotača Zemlje. Primena novih materija u rashladnoj tehnici i drugim oblastima uslovila je dalji pad proizvodnje materija koje poseduju proizvodi koji oštećuju ozonski omotač, tako da je po podacima za 2006. smanjenje u odnosu na 1989. godinu iznosilo više od 95 odsto. Pad proizvodnje freona bio je još veći i njegov udeo u potencijalnom oštećenju ozona je u 2006. godini iznosio beznačajna tri odsto.
Srbija nije proizvođač ovih materija, ali jeste potrošač. U našoj zemlji je potrošnja materija koje imaju potencijal oštećenja ozona pre donošenja Montrealskog protokola iznosila oko 2.700 tona. Već 1989. ona se smanjila za više od trećine, da bi se taj pad nastavio, uz izvesna kolebanja do 2006, kada je potrošnja pala na manje od dva odsto od prvobitne. Podaci za 2006. godinu ukazuju na izvesno povećanje potrošnje na 234 tone, što bi se možda moglo povezati sa većim korišćenjem jeftinih rashladnih uređaja zastarele tehnologije. Iako je potrošnja i dalje ispod 10 odsto u odnosu na 1986, trebalo bi sprovesti strožu kontrolu uvoza klima-uređaja, da se taj trend ne bi nastavio.
N. Kovačević
[objavljeno: 19.05.2008]
