Izvor: Danas, 19.Jun.2015, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebo nad Saskačuenom
Polovina je druge decenije 21. veka. Ilon Mask objavljuje rat fosilnim gorivima i sa drugim vizionarima smišlja tehnologije koje će za par godina potpuno transformisati industriju energenata, medije, transport, astrofiziku i biohemiju, a suštinski i sam način života prosečnog čoveka; Kina realizuje plan o novom Putu svile i nezaustavljivo grabi prema prvoj poziciji globalne ATP liste; SAD-u se drmaju temelji finansijskog i političkog uticaja, pa uvlači svoje evropske saveznike u nove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << profitabilnije sukobe; Rusija sklapa nove strateške alijanse kako bi se iskobeljala iz ukrajinskog blata i oduprla pritiscima Zapada, a Evropa se nalazi pred osipanjem članstva i velikim odlukama.
Za to vreme u Srbiji se po ko zna koji put raspravlja o četnicima i partizanima, kvaziintelektualci kopaju po smetljištu istorije, izvlačeći upitno-relevantne i temeljito-raspadnute osobe i ideje, dok Crkva anatemiše i ekskomunicira neistomišljenike, pretvara naučnika u sveca (zar nije dovoljan jedan Sveti Nikola?) i proganja "sataniste" koji hoće da ga preobrate na onu drugu stranu. "Studiraj prošlost da bi mogao da utičeš na budućnost" - govorio je mudri Konfučije pre mnogo vekova, ali pritom nije računao na našu sklonost da sve shvatamo bukvalno. U našoj obradi ovaj antički biser može da se parafrazira kao "raspredaj naširoko o prošlosti da ne bi morao da planiraš za budućnost".
Kao neko ko je deceniju i po proveo izvan Srbije, uočavam da se u kafanskim razgovorima, kao i u javnom diskursu, često koriste perfekat i prezent, ali futur skoro nikada. Kod nas se razgovara samo o prošlosti i sadašnjosti. Muzika, politika i teme su zapeli u nekim prošlim vremenima, a sveže ideje je teže naći nego salatu u jelovniku prosečnog Teksašanina. Ponekad pomislim da sam zalutao u neki džinovski 3D ekran sa fantastičnom ponudom kanala - od turskih do HBO serija. Proleterijat veselo puši kao da smo usred epizode "Mad Men-a" negde u 1969. i iščekujemo prenos sletanja na Mesec; svi se plaše zime (i promaje) kao da smo u "Igri prestola" a država je korumpirana i neefikasna kao da je vodi Naki Tompson iz "Boardwalk Empire"-a.
Izgleda da smo propustili čas matematike kad se učilo kako se definiše svoje mesto u koordinatnom sistemu, gde je X = mesto a Y = vreme. Naša perspektiva je provincijska i lokalna u vreme svega globalnog - komunikacija, trgovine, nauke i politike. Mi samo reagujemo na procese, umesto da učestvujemo u njima, ili ne daj bože preuzmemo inicijativu i odgovornost. Čudim se da reč "odgovornost" i postoji u jeziku ljudi koji se ne zaustavljaju na pešačkom prelazu, nego su im važniji tih par sekundi nego život nečijeg deteta. Stanju na političkoj sceni, u medijima i ekonomiji u Srbiji čini mi se da najbolje odgovara antički koncept "ouroboros" - zmija koja guta svoj rep. Oni zbog kojih se bežalo u beli svet sada su glavni reformatori. Oni u koje se verovalo i po ciči zimi šetalo, kad su došli na vlast, pokrali su čak i same sebe sa političke scene.
Dobra vest je da "ouroboros" takođe simbolizuje regeneraciju i novi ciklus. Loša vest je da to boli. Nikad nisam grizao svoj rep, ali nema šanse da je prijatno. U knjizi "Mastery" Robert Grin objašnjava "pravilo 10.000 časova". "Ne mora čovek, tvrdi Grin, da bude naročito inteligentan da bi postao majstor svog zanata. Sve što treba je da bude uporan i da provede 10.000 časova (oko deset godina) radeći svoj posao." Ma koliko je nama, koji smo od prvobitne inkarnacije vladajuće garniture i njihove politike bežali na drugi kraj sveta, teško da to priznamo, ima naznaka da je nova-stara vlast u ovom procesu ponešto i naučila. Možda pravilo da je iskustvo važno za uspeh u svakom zanatu, pa i politici, zaista važi. A možda ćemo baš mi da potopimo ovu teoriju, kao onaj ludi kapetan što je potopio "Kosta Konkordiju".
Sve u svemu, svet se sprema za preobražaj bez presedana - geopolitički, tehnološki i socijalno-ekonomski. Politika, ekonomija i nauka za petnaestak godina će izgledati mnogo drugačije. Možda i drugačije nego što je svet izgledao u 1950. u odnosu na 1935. Spremni ili ne, sa nama ili bez nas, to se već dešava. Nama toliko omiljeni status quo nije ni ponuđen kao opcija. Rešenja, ipak, nisu tako daleko, niti je Srbija tako beznadežan slučaj kao što bi se iz većine razgovora moglo zaključiti. Izgleda da smo previše dugo gledali u onaj ničeovski bezdan, pa je i bezdan počeo da zjapi u nas. Zamaglile se ružičaste naočare, koje su nam stavili dok smo odrastali u "velikoj" SFRJ. Jedan moj kanadski prijatelj često je znao da kaže kako sve zavisi od ugla gledanja ("perspective is everything").
Negde 2007, dok sam još živeo u Otavi u Kanadi i radio kao šef komunikacija za jednu urođeničku organizaciju, našao sam se u Saskatunu, prerijskom gradiću u provinciji Saskačuen. Bio je neki samit poglavica i otvaranje izložbe o deci kanadskih urođenika ("Indijanaca") - žrtvama državnog i klerikalnog školskog sistema koji je služio da se od "divljaka" naprave "čestiti i korisni Kanađani". To je postizano prisilnim odvajanjem dece od roditelja i slanjem u internate pod upravom Crkve, gde je ogroman broj dece fizički, psihički i seksualno zlostavljan. Mnogi nisu preživeli nehumane uslove i nasilje u internatima. Skup je bio rutinski, sa mnogo velikih reči i parola, a izložba potresna. Padala je neka dosadna i hladna prerijska kiša, a Saskatun može da bude depresivan i bez lošeg vremena. Sedeo sam na aerodromu i gledao umorna lica, pun pitanja, dilema i briga, pod utiskom potresne izložbe i imigrantskog života.
Seo sam u avion i vezao pojas. Iako bi zbog efekta sad baš lepo legla priča o tome kako sam iznenada imao viziju u stilu Kastanede, u kojoj mi je šaman otkrio smisao života i vaskolikog postojanja, zbog korektnog novinarstva moram da vas razočaram. Ono što je usledilo bilo je mnogo prozaičnije, ali ne manje poučno.
Maleni "bombardje" je zarulao i odlepio se prema niskom, teškom nebu nad Saskačuenom. Pramenovi magle promicali su pokraj prozora, a onda je usledio mali šok: Leteli smo iznad beskrajnog, belosivog polja oblaka iznad kojeg je blještalo sunce na modroplavom nebu. Saskatun, brige i teško kobaltno nebo ostali su ispod nas. Zaista, sve zavisi od ugla gledanja.
Autor je dugogodišnji novinar, politikolog i magistar komunikacija
