Izvor: Politika, 17.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne razmišljaju o "Bolonji"
Engleske univerzitete "muče" iste brige kao i srpske: visoke školarine, sve manje brucoša i male plate profesora, kaže dr Stiv Smitson s Londonske ekonomske škole
Dok se u Srbiji "lome koplja" oko bolonjskog procesa i puteva reforme visokog obrazovanja, u Velikoj Britaniji je tema dana kako premostiti jaz između potrebe države da ima što više visokoobrazovanog mladog kadra i skupog školovanja koje je već uticalo na smanjenje broja brucoša. "Bolonja" je za profesore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Engleskoj novotarija o kojoj se ne razmišlja previše, jer je u prvom planu obrazovna tradicija stara nekoliko stotina godina.
Ovo su samo neki od zanimljivih detalja koje za naš list iznosi dr Stiv Smitson, šef katedre za informacione sisteme na Londonskoj ekonomskoj školi. Profesor jednog od najprestižnijih univerziteta u Velikoj Britaniji bio je nedavno gost Univerziteta Njujork u Beogradu i održao nekoliko predavanja budućim poslediplomcima u oblasti informacionih tehnologija.
Ono što je u Srbiji nedovoljno poznat podatak, na koji ukazuje profesor Smitson, jeste da su u Velikoj Britaniji univerziteti uglavnom državni, ali s visokim stepenom autonomije.
– Mi u Engleskoj zapravo nemamo privatne univerzitete ili ih ima vrlo malo. Evo, trenutno mogu da se setim samo jednog. On daje dvogodišnju diplomu i nije posebno cenjen u akademskim krugovima. Većina univerziteta je osnovana zahvaljujući raznim donacijama – pojašnjava profesor.
Osnovne studije traju tri godine, što je, po njegovom mišljenju, sasvim dovoljno za one koji ne razmišljaju o naučnoj karijeri. Problem su visoke školarine, oko 3.000 funti godišnje, i najave da bi mogle da budu još više, što će na svojoj koži najviše osetiti studenti koji dolaze iz siromašnih porodica i srednjeg staleža.
Tako nacionalno udruženje studenata neprekidno ponavlja podatke o sve manjem broju onih koji se odlučuju da upušu fakultet. U 2006. godini je za 3,5 odsto smanjen broj brucoša na svim engleskim univerzitetima. Jer, na školarinu treba dodati i troškove života, pa se tako dolazi i do cifre od 10.000 funti godišnje na najprestižnijim univerzitetima.
– Školovanje je skupa investicija, teško je dostupno najsiromašnijim studentima, a politika vlade je da se poveća broj mladih koji su obuhvaćeni visokim obrazovanjem. O ovom raskoraku trenutno se vodi najveća polemika – dodaje "Politikin" sagovornik. On kaže da je kredit jedna od mogućnosti za najsiromašnije studente, a tih recimo 30.000 funti otplaćuju se tek pošto student diplomira i počne da zarađuje.
Profesorske plate su, po rečima dr Smitsona, dovoljne da se preživi, jer je ova profesija u poređenju s doktorima ili advokatima loše plaćena. Radi se mnogo, često i po sedam dana nedeljno, uz obavezna istraživanja.
– Ono što je dobro u našem sistemu visokog obrazovanja jeste što imamo visok stepen autonomije, odnosno što, za razliku od mojih kolega ovde, ne zavisimo od uticaja političkih partija, s jedne strane, i komplikacija koje donosi birokratija, s druge. Recimo, imamo punu slobodu u tome šta i kako predajemo, možemo da primenimo novine i u pogledu sadržaja i u pogledu metoda i to veoma brzo. Akademske odluke dakle donose profesori, a ne administracija. Takva je situacija u mojoj školi, mada moram da priznam da nije tako na svim univerzitetima u Velikoj Britaniji – pojašnjava ovaj profesor.
Ono što dr Smitson donosi u Beograd jesu najnovije vesti s londonske katedre za informacione sisteme.
– Kad se kaže informacioni sistemi, mnogi su skloni da prvo pomisle na kompjuterske programe. Moji studenti, međutim, nisu programeri, već menadžeri, tako da je ovde u stvari reč o menadžerskoj strani kompjuterizacije – kako se tehnologija uklapa u život jednog preduzeća. Na primer, sa studentima pričam o tome sa kakvim se sve problemima mogu susresti prilikom pokušaja uvođenja informacionog sistema u neko preduzeće, o metodama uz pomoć kojih mogu da procene da li će to biti od koristi i slično – otkriva profesor deo svojih predavanja.
Iako nije želeo da poredi engleske i srpske studente, on za akademce iz Srbije kaže da su veoma motivisani za učenje, znatiželjni i da imaju odličnu obrazovnu osnovu. A da se nije sve završilo samo u učionici svedoči i podatak da je profesor naše poslediplomce izveo na – večeru.
– Ovo je moja prva poseta Srbiji i sigurno ću doći ponovo. Grad deluje veoma lepo, evropski, ljudi su drugačiji, topliji, a i vreme je lepše nego u Londonu – kaže na kraju dr Stiv Smitson.
S. Dimitrijević
[objavljeno: 17.02.2007.]
.jpg)
