Izvor: Politika, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne postoje prijateljske, već samo strane službe
Češki vojnici na Kosovu, njih 440, sede na buretu baruta i ne zna se šta će se dogoditi, izjavio je nedavno Jirži David, komandant češkog kontingenta Kfora. Česi, ipak, imaju procenu šta će se desiti sa "buretom baruta", a za taj posao zadužena je Vojnoobaveštajna služba Češke Republike. Nedavno je u Beogradu boravio penzionisani general Andor Šandor koji je bio direktor ove službe u periodu 2001–2002. godine. U organizaciji udruženja "Jagelo 2000" održao je predavanje predstavnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ministarstva odbrane Srbije, studentima koji se bave pitanjima bezbednosti i novinarima. Šandor, koji je tokom dve decenije prošao kompletnu hijerarhiju – od operativca do direktora – nije želeo da govori o Kosovu, ali je održao atraktivno predavanje o reformama tajnih službi.
– Svaka služba je specifična, ne postoje dve iste, ali je za svaku od njih bitna jedna stvar: osoblje. U službi u kojoj sam radio nije bilo velike lustracije, jer, za razliku od civilne tajne službe StB, nije preduzimala akcije protiv emigranata i disidenata u vreme komunizma. Osim toga, neposredno posle pada "gvozdene zavese" Sadam Husein je ušao u Kuvajt, pa su političarima bile potrebne informacije sa terena. Tako su najvažniji kadrovi ostali i sačuvan je profesionalizam. Ako tokom reformi službi preduzimate bilo šta, budite oprezni, jer niko od kolega iz inostranstva neće vam iskreno reći da li je to šta radite dobro ili ne. Ne dozvolite drugima da obučavaju vaše ljude jer ne postoje prijateljske, već samo strane službe – rekao je Šandor.
On je rekao da priča o "starim" i "novim" kadrovima, koja se nameće posle velikih društvenih promena, nije crno-bela. Često su "stari" kadrovi pouzdaniji što je Šandor ilustrovao iskustvom iz Vojnoobaveštajne službe Češke Republike. Posle napada Al Kaide na SAD, 11. septembra 2001. godine, hitno je trebalo poslati nekoga od operativaca u Avganistan. Pozvao je kolegu iz "stare garde", saopštio mu o čemu je reč, kao i da neće imati diplomatski imunitet, već samo satelitski telefon. Ovaj je rekao: "Važi", otišao u Avganistan i obavio šta je od njega traženo. Drugom prilikom, trebalo je poslati operativca u jednu mnogo bezbedniju zemlju. Pao je izbor na jednog od "novih" kadrova, ali je ovaj direktoru u lice rekao: "Ne mogu gospodine, plašim se!".
Šandor, koji ističe da je veliki pobornik NATO-a, oštro je kritikovao alijansu i EU kada je u pitanju bezbednosna problematika. Iako ove međunarodne organizacije razmenjuju hiljade podataka, kada se pojavi neki bezbednosni izazov teško se pronalaze adekvatni odgovori.
– NATO je dobar, ali ne može da se suprotstavi terorizmu kada on već stigne u neku od država članica. EU je još nesposobnija kada su te stvari u pitanju. Daću vam primere: kada su u muslimanskim zemljama spaljivane danske ambasade zbog karikatura proroka Muhameda objavljenih u jednom časopisu, EU ništa nije preduzela da zaštiti svoju članicu. Kada su Iranci zarobili grupu britanskih mornara, jer su navodno ušli u njihove teritorijalne vode u Persijskom zalivu, EU opet ništa nije uradila. Dakle, tačno je da su mnoge službe slabe da bi se samostalno oduprle pretnjama, zbog čega treba ići na saradnju, razmenu podataka. Ali, ne treba se previše oslanjati na druge – rekao je Šandor.
Pitanje civilne kontrole tajnih službi je uvek i svuda aktuelno pitanje, posebno u bivšim socijalističkim državama. Jedan od osnovnih oblika kontrole su specijalizovani parlamentarni odbori. Šandora nije iznenadilo što njegovom beogradskom predavanju ne prisustvuje niko od političara.
– Takvi su i kod nas u Češkoj. Prave se da sve znaju, pri čemu su im tajne službe jedna od omiljenih tema. Lično smatram da ne moraju baš političari da budu supervizori ovih službi, ali u redu, to je opšteprihvaćen stav. Ja bih im čak otvorio i aktivna dosijea, s tim da se zna – ako odaju poverljive podatke, sledi im zatvor – izričit je Šandor.
[objavljeno: ]
