Izvor: Blic, 24.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne odričem se Čede makar me spalili na Terazijama
Ne odričem se Čede makar me spalili na Terazijama
Ako ga pitate da li je njegova firma 'Krmivo produkt' jedan od najvećih proizvođača jaja u jugoistočnoj Evropi, neće to shvatiti kao provokaciju. Na pitanje da li je jedan od najbogatijih Srba, uzvratiće: 'Vi me zabavljate'. Grohotom će se nasmejati, a zatim dodati: 'Već i vrapci znaju u kakvim sam trenutno problemima. Pa ja ne mogu plate da isplatim'.
Dragoljub Marković, biznismen iz Surčina, prozivan je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao veoma uticajni finansijer Demokratske stranke. U suđenju ubicama premijera Đinđića, jedan od osumnjičenih je tvrdio da su se u njegovoj kući u Surčinu sastajali Čedomir Jovanović i Ljubiša Buha Čume. Za 'Blic', Marković kaže:
- Poznavao sam Ljubišu Buhu, to je tačno. Buha živi u Surčinu. Ja sam iz Surčina i znam ga čitav život, sankali smo se kao klinci, moja sestra je išla s njim u isti razred... Ne znam kako sve to može da bude kompromitujuća informacija. Mi smo ista generacija, iz istog smo kraja, da li to a priori treba nešto loše da znači? Nikada nismo poslovali zajedno. Sa Buhom sam se susretao onoliko koliko i sa drugim građanima Surčina, ni više ni manje.
Čedomir je stanovao kao podstanar u Beogradu kada mu je dignut džip u vazduh, i tada sam ga pozvao da stanuje u mom poslovnom prostoru, na ergeli u Surčinu. Mislim da se upravo tu i sreo sa Buhom, ali to zasigurno nije susret koji bi mogao da rezultira njihovim bilo kakvim odnosom.
Znali ste čime se Buha bavi?
- A da li znate vi? Potpredsednik Vlade živi u kući tako moćnog privrednika. Uopšte ne razumete zašto se to doživljava kao sukob interesa?
- Ne mogu da verujem?! Je l’ moguće da niko u Srbiji nije dao svoju praznu kuću, vikendicu da u njoj živi njegov prijatelj. Je l’ to mora obavezno da bude interes? Ja cenim Čedomirovu energiju, volim ga kao prijatelja, cenim njegovu pamet, ali to ne znači da podržavam sve što čini. Da li pod pritiskom javnosti treba da ga zamolim da se iseli? On je moj prijatelj već osam godina i ne bih ga se odrekao ni po cenu da me spalite na Terazijskoj česmi. Pre neki dan je bila emisija na Studiju B, pitali su Jovanovića na koliko je tendera na kojima sam ja pobedio bio predsednik komisije. Ni na jednom, a govorilo se o tenderu za Veterinarski zavod gde je i bio predsednik komisije, ali ja ga nisam kupio. Možete li na trenutak da se vidite u poziciji običnog građanina, ne tako bogatog kao što ste vi? Da li iz te pozicije shvatate nespremnost građanina da a priori veruje političarima, posle decenije u kojoj su političari pljačkali i njega i državu, a finansijski moćnici se rađali?
- Da, mogu. Zar nije prirodno da običan građanin posle svega strahuje od zakulisnih radnji? Ako nema sukoba interesa, objasnite nam zašto ste potkrepljivali sumnju građana dajući kuću Jovanoviću?
- Naše poznanstvo datira od kako je Čedomir počeo da vodi protest 1996. Upoznali smo se na samoj ulici. Verujem i dalje u prijateljstvo bez interesa i tvrdim da u mom i Čedinom prijateljstvu ne postoji sukob interesa, ne zato što se igrom slučaja nije desio već zato što i mi pazimo da se to ne desi. Ni jednom ni drugom to nije potrebno. Zar mislite da smo toliko glupi? Imam potpuno normalan život i ne postoji ni jedan jedini razlog da ga ruiniram nekim skandalom. Da li sukob interesa ima ikakve veze sa našim odlascima na hipodrom? Pa on je i 1998. godine išao na hipodrom. Nije problem hipodrom, već konj, priča se da ste ga poklonili?
- Nemoguće je da mi postavljate takvo pitanje, zvučite mi potpuno normalno. To su besmislice. Pa čak i da je tačno to što kažete, a nije, zašto bi vam ta informacija delovala tako značajno da biste zbog nje satanizovali jednog političara? Danas možete ždrebe u Mačvi da kupite za stotinu evra. Zašto bih to koristio da kompromitujem prijatelja? To je smešno. Dođite sutra i daću vam ždrebe koje ćete morati da izdržavate, gajite i napraviću vam problem, to već košta. Ne razumem uopšte to bolesno interesovanje za naše prijateljstvo. Kažu da ste kupili Mesnu industriju iz Čajetine, 'Živinarstvo' iz Velike Plane, 'Moravicu' iz Stare Moravice... Da ste zakupac 'Elana' kod Bojnika... Šta sve posedujete?
- Ja sam suvlasnik u dva preduzeća - 'Živinarstvo' Velika Plana i 'Voc' Žabalj, preduzeće opreme za farme. Najveći ste proizvođač jaja, oko pola miliona komada dnevno? Da li je porez na promet jaja ukinut zbog vaše firme?
- Porez na promet je ukinut i na voće, povrće, sveže meso, mleko, mlečne prerađevine, herbicide i pesticide... Čovek treba doista da bude zlonameran da kaže da je to učinjeno da bi Marković bio oslobođen poreza. U srpskoj proizvodnji jaja, trenutno učestvujem sa 18 procenata. Porez je ukinut i na šećer, da li mislite da je to učinjeno zbog Kostića? Postoji još hiljadu proizvođača šećera. Kada ste zaradili prvi milion?
Na postoji datum, ali 1991. godine podigli smo kredit od pet i po miliona dolara za izgradnju fabrike u Surčinu i vratili smo ga 1996. u maju. Tog dana sam otišao u surčinsku crkvu dao donaciju i zarekao se da nikada neću uzeti kredit, ali to nisam ispoštovao. Danas smo u kreditima Komercijalne banke, koja nam je odobrila dva kredita na po pet godina za kupovinu farme u Kruščiću kraj Crvenke, kupili smo ali ne u privatizaciji, i 38 odsto akcija fabrike za preradu jaja u Inđiji. Stvarno ne znate kolika je vaša imovina i da to zna vaš knjigovođa?
Da, i nikada ga stvarno ne pitam, ne shvatam svrhu toga. Sa kolikom suma novca onda mesečno raspolažete?
Imam mesečnu platu 120.000 dinara. Na šta je trošite?
Struja mi je najveći trošak. Ne putujem puno, radim puno, jednom godišnje otputujem na odmor sa decom i to su mi svi troškovi. U restoranu me nije video skoro niko. Ne, ne zato što se plašim već zato što nemam vremena. Koliko konja imate?
Konji su vlasništvo preduzeća i najskuplji je bio Hunbaba 60.000 maraka. Taj konj nije nikada trčao. Cela ergela ima 50 grla, od toga 20 trkačkih konja. Da li se plašite nekakve osvete, i hapšenja kao što neki mediji najavljuju?
To je nešto najniže što sam video u vašoj profesiji a objavile su novine protiv kojih ću morati da podignem tužbu. Da li vam je neprijatno što vas sve ovo pitam?
Ne, ponekad je dobro da se kaže sve da se ne stvara fama. Moji roditelji su učitelji u penziji, veoma konzervativni i svaki dan dožive neki stres slušajući neistine o meni, koji je već sa 17 godina radeći kod svog oca zaradio za mercedes i vozača koji ga je vozio u srednju školu. Tanja Nikolić Đaković
