Izvor: RTS, 22.Apr.2014, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

(Ne)mala briga za maternji jezik

Dok se u većini zemalja u svetu posebna briga u školama posvećuje maternjem jeziku, u Srbiji je resorno ministarstvo moralo da spreči priče o potrebi da se smanji broj časova iz tog predmeta. Sada je aktuelno pitanje da li treba razdvojiti nastavu maternjeg jezika i književnosti.

Na sastanku sa filolozima ministar prosvete Tomislav Jovanović obećao je da u srednjim stručnim školama broj časova iz srpskog neće biti smanjen. Ostaje otvorena dilema da li treba odvojiti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nastavu književnosti od nastave jezika, koja je izazvala podelu među stručnjacima.

Na osnovu različitih istraživanja pokazalo se da gotovo 20 godina neko samo slučajno održi po koji čas jezika u srednjoj školi. Posebno se to ogleda u funkcionalnoj pismenosti sa ljudima na fakultetima, kaže profesor Miloš Kovačević sa Filološkog fakulteta.

Zato je pri pravljenju programa za gimnazije bilo predloženo da se razdvoji nastava književnosti i jezika. Osim programa, postavilo se i pitanje broja časova, pa je ideja odbijena.

"Ali, ja mislim da je ideja sada mnogo bliža realizaciji, zato što se pokazuje da je opšta elementarna nepismenost na fakultetima, da je opšta nepismenost u mas medijima, da je, zapravo, status jezika i tamo gde mora da bude, na primer na žurnalističkim odsecima, za Pravni fakultet, zapravo nikakav", kaže Kovačević.

Veliki broj stručnjaka smatra da to ne bi bio dobar potez.

"A ja se plašim da bismo tim s jedne strane zaista zaštitili nastavu jezika, ali bismo s druge strane dobili predmet koji bi se zvao književnost, a ja se toga plašim", rekao je predsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije Aleksandar Milanović.

Kaže da su tendencije poslednjih 20 godina, da nastava podrazumeva bisere i klasike svetske književnosti, a sve manje bisere i klasike srpske književnosti.

Da podsetimo, Ministarstvo prosvete, u korelaciji sa Nacionalnim prosvetnim savetom, propisuje planove, programe i fondove časova.

Dragan Lakićević, glavni urednik Srpske književne zadruge kaže da upravo u Evropi maternji jezici u gotovo svim zemljama imaju povlašćen status, i po onome kako se predaju, i po broju časova.

"Jedno je kako nastavnici rade, a drugo je da li zbog toga treba raditi nešto što je loše. Kada se bavimo čuvanjem jezika, onda ga mi čuvamo od njegovog nestajanja, to znači od njegovog umanjivanja, od njegovog kvarenja od zloupotreba jezika", objašnjava Lakićević.

Kao ustanova kulture koja je povezala tri veka, Srpska književna zadruga osnovala je Odbor za srpski jezik, koji će se baviti jezikom - njegovim istraživanjem, negovanjem i čuvanjem. I opominje da bi o jeziku trebalo da brinu i druge ustanove kulture.

Nastavak na RTS...