Izvor: RTS, 16.Dec.2012, 01:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)kontrolisani uranijum
Ispitivanje terena koji je tokom bombardovanja 1999. gađan osiromašenim uranijumom na jugu Srbije pre nekoliko meseci je obustavljeno, jer za to više nema novca.
Trinaest godina posle bombardovanja, četiri pošto je teren od kasetnih bombi očišćen - u aprilu ove godine prestala je sistematska kontrola vode, vazduha i zemljišta na jugu Srbije. Da li je to bilo i opravdano?
Iako je teren očišćen i nema neposredne opasnosti za zdravlje ljudi na tom području, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postoji mogućnost da štetne materije iz projektila zaostalih u zemlji, preko podzemnih voda, a kroz lanac ishrane, dođu i do ljudi.
Duško Košutić iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča" rekao je da postoji verovatnoća da je nešto uranijuma zaostalo, i da se nikada ne može reći da je teren potpuno očišćen i da treba stalno pratiti stanje.
Svake godine materijal koji je zaostao prodire sve više i više u zemlju. Silazeći polako pet ili petnaest santimetara godišnje može jednog dana doći i do podzemnih voda. Iz tog razloga treba pratiti taj teren i podzemne vode koje izlaze iz tog kraja, kaže Košutić.
Svi sagovornici ipak se slažu da nema neposredne opasnosti za stanovništvo. Preventivno, Zavod za javno zdravlje u Vranju kontroliše vodu.
"Mi smo sada u zadnja dva tri meseca opet pripremili jedan obim monitoringa voda od 32 uzorka sa istih lokacija sa istih mesta bunara da bismo mogli da izađemo pre Nove godine sa pravom informacijom, jer se stanovnistvo gornjih delova grada vranja kojima je jedini izvor snabdevanja vode sa planine Pljačkovice sa opravdanim strahom boje kakav je kvalitet i stalno nas zovu da pitaju da li su vode ispravne. Desi se da neko oboli", kaže Miroslav Simić iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju
U toku NATO bombardovanja na jug zemlje bačeno je oko sto hiljada projektila, što je oko 15 tona osiromašenog uranijuma. Područje KiM, koje je i najviše gađano, ne kontroliše se. Za godišnje praćenje juga centralne Srbije potrebno je 15 miliona dinara, a te pare državava sada nema.
Direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Mirjana Radenković objašnjava da Agencija ne raspolaže sredstvima za finansiranje monitoringa, jer je to do sada išlo preko Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Pošto je Fond za zaštitu životne sredine ukinut prekinuta je i procedura za nastavak projekta monitoringa, kaže Radenkovićeva.
Ipak na rešavanju finansijskih problema trenutno rade i Agencija i resorno ministarstvo, kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Da li će i kada novac biti obezbeđen - znaće se iduće nedelje.
