Izvor: Blic, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nazvaćemo škole po velikim donatorima
Nazvaćemo škole po velikim donatorima
Stranci su najviše pomogli srpskom školstvu u donacijama, Japanci su tu bez premca. Naši bogataši izgleda nisu svesni kako investiranjem u decu mogu da steknu društveni ugled, koji je većini i te kako potreban. Spreman sam čak i da školu nazovem po onome ko da ogromnu donaciju - kaže u intervjuu za 'Blic' ministar prosvete i sporta Srbije Slobodan Vuksanović.
Crnogorski studenti u Srbiji će, prema odluci Vlade, još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove školske godine moći da zadrže isti status. Kada mogu očekivati definitivno rešenje?
- Imali smo sedam dana da rešimo pitanje 10.000 crnogorskih studenata na normalan, human način, najbolje što smo mogli. Došli smo do rešenja za koje mislim da je fer i koje će važiti samo ove školske godine, pošto ne bi bilo ljudski da nešto drastično promenimo bukvalno sedam dana od trenutka kada je Crna Gora u skupštini proglasila svoju samostalnost. Sledeće školske godine Vlada je slobodna da pronađe drugo rešenje. To je, uostalom, stvar političkog dogovora i procene, a ne moja privatna stvar, jer šta god da kažem, neko će se naći da to kritikuje. Školska godina ne poznaje udruživanja i razdruživanja država. Ona ide svojim tokom. Bitno je da tu nema nekih specijalnih troškova. Budžet za fakultete određuje se krajem godine za narednu školsku godinu. Ali oni uzimaju mesta ovdašnjim studentima?
- Pa uzimali su mesta i prethodnih godina. A uzimaju mesta i Srbi iz Makedonije, Hrvatske, Mađarske, Republike Srpske, Slovenije. Rešenje koje smo ponudili, da im status ostane isti kao i ranije, možda nije idealno, ali ponoviću, važiće samo ove školske godine. Da li to onda znači da oni koji se upišu pod ovim uslovima, sledeće školske godine mogu da očekuju promenu statusa?
- Običaj je da se stečena prava ne diraju. To je nešto što se podrazumeva. Možda će to sada neko promeniti, ali mislim da ne bi bilo fer.
Kako napreduju pregovori sa MMF-om oko racionalizacije mreže škola?
- Imali smo sastanak sa njima pre nekoliko dana i mislim da su oni zadovoljni našim idejama i ažurnošću u smislu štednje državnih para, ali ne na uštrb škola. Objasnili smo im da je nama stalo da dođe do racionalizacije, jer se time otvara mogućnost za povećanje plata, ali smo im rekli i da đaci i profesori nisu konzerve, da to ne može tako lako da se uradi. Zašto tako mislite?
- U prosveti je to mnogo komplikovanije, jer deca ne mogu da ostanu bez profesora. Lekare možeš da smanjiš sa pet na jednog i pacijenti opet čekaju u čekaonici. Čekaju malo duže, ali će doći na red. A ovde bez profesora nema škole. Možemo li očekivati neke drastične poteze, gašenje škola?
- Racionalizacija ide kao akcija lokalne samouprave i tu ima malo izmena. Biće spajanja škola, ali nema drastičnih predloga za gašenje. Kako napreduju pripreme za sastanak zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije koji treba da se održi sledeće godine u Londonu? Hoćemo li se obrukati?
- Sigurno se nećemo obrukati. Doneli smo zakon, ispoštovali rokove koji se nalaze u njemu, izabrali Nacionalni savet. Popunjavamo te rubrike koje svaka država dobije i treba da pošalje izveštaj. Krajem ove godine poslaćemo završni izveštaj. Hoćemo li moći da popunimo sve rubrike?
- Već smo ih popunili, ali da bismo dobili dobru ocenu, fakulteti moraju da budu veoma vredni, jer bez njih ne mogu da se popune te rubrike. Moraju da nam dostave tačno šta je ko uradio, koliko je napredovao, šta je novo uveo... Jedan od najvažnijih zadataka Nacionalnog saveta je da napravi kriterijume za akreditaciju fakulteta. Šta biste vi tu stavili kao najvažnije?
- Nemam ja šta da stavljam ili oduzimam. Ti standardi su manje-više poznati i jednaki u 46 država Evrope, učesnicama Bolonjskog procesa. Sve je izmišljeno, kao i inače u prosveti. Nema razloga za eksperimente. Samo treba zasukati rukave i uraditi.
Jovana Subotić
