Izvor: Politika, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navikli na provokacije
Zbog najnovijih napada na obnovljene kuće Srba povratnika u Dalmaciji, ali i ponižavanja na nacionalnoj i verskoj osnovi, episkop dalmatinski Fotije je javnim pismom zatražio pomoć državnog vrha Hrvatske. Policija je brzo identifikovala napadače, ali se među Srbe u ovom delu Hrvatske ponovo uselio strah.
"Ovo je drugi put da sam pisao predsedniku Hrvatske Mesiću, kao i premijeru Sanaderu. Prvi put je bilo povodom napada na Srbe povratnike u Biljanima, a drugi put evo sada povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih najnovijih napada u Miranju, Cernju i Pristegu. Oba ova incidenta dogodila su se na prostorima Ravnih kotara, u zadarskom zaleđu, gde se ionako vratio najmanji broj Srba", kaže vladika Fotije. "Prilikom prošlog obraćanja premijer i predsednik Hrvatske su posetili napadnute Srbe u Biljanima. Ovog puta na moje pismo nije bilo nikakvih reakcija", kaže vladika Fotije u razgovoru za "Politiku".
Takvi događaji ruše perspektivu zajedničkog života, jer doprinose ponovnoj pojavi straha, odmazde i kolektivne krivice. Zato episkop dalmatinski smatra da bi trebalo učiniti sve da se ovakva "klima" izmeni, odnosno da se u svesti ovih tragičnih ljudi, koji su spremni da čine zločine, pa i prema potpuno nedužnim ljudima, probudi osećanje odgovornosti, pa, u krajnjem slučaju, da postanu svesni da će sigurno biti kažnjeni za počinjeno nedelo. Da bi se do tog stanja došlo potrebna je uzajamna saradnja politike, medija, verskog obrazovanja, pa i obrazovanja uopšte.
Vladika Fotije smatra da zbog ovih incidenata povratak raseljenih neće stati, ali, kako kaže, potrebno je da se mnogo više ljudi i državnih institucija uključi u proces povratka i obnovu kuća Srba na prostoru Dalmacije, misleći pri tome i na matičnu državu Srbiju.
"Mi smo, u nekom smislu, navikli na povremene provokacije i napade na naše crkvene objekte, kao i na kuće Srba povratnika u Dalmaciji. Zašto, to je drugo pitanje. Ljudski gledano teško je živeti u takvoj atmosferi, ali hrišćanski i pravoslavno i nije. Kao Crkva moramo se truditi da našem narodu otkrijemo duboki smisao stradanja, pa će onda našim vernicima, nadamo se, biti mnogo lakše da nose svoj sopstveni krst, koji ih je pratio kroz veliki deo istorije na ovim prostorima", dodaje vladika Fotije.
Sve napade na objekte SPC i na vernike Srbe povratnike Eparhija dalmatinska registruje i objavljuje na svom internet sajtu.
"Napadi se obično događaju ciklično, bez nekog posebnog pravila.
Do sada su mete napada bili naši verski objekti, pa čak i Pravoslavna episkopija u Šibeniku. Prosto nema pravila. Mi se, naravno, kao Crkva neprestano molimo Bogu, s jedne strane, da taj krst prihvatimo bez roptanja, a, s druge, da Bog umudri i one koji ta bezakonja čine i daruje im meko srce, rečeno biblijskim jezikom, kako bi se neophodni mir i sloboda konačno vratili na ove prostore", ističe episkop Fotije.
Jedan od velikih problema sa kojim se susreće SPC u Dalmaciji je pitanje povratka njene nacionalizovane imovine. Naš sagovornik kaže da je na prostoru čitave Dalmatinske eparhije ukupno vraćeno možda tek oko deset posto naše imovine. SPC probleme ima, ne samo u Zadru, već i u Šibeniku, Splitu, pa i Kninu. Episkop ističe da su zakoni u tom smislu potpuno jasni, ali se oni sporo ili gotovo nikako ne primenjuju kada je u pitanju SPC.
Uprkos svim teškoćama, Dalmatinska eparhija obnavlja svetinje. Vladika kaže da se radi dosta, iako nije lako dizati iz pepela: "Pomenuo bih samo dve najvažnije stvari, a to je obnova Saborne crkve u Šibeniku i konaka manastira Lazarice na dalmatinskom Kosovu. To su sve veliki i značajni poslovi za opstanak naše crkve i našeg naroda na ovim prostorima, pa se mi nadamo da će nas se uz Božju pomoć setiti i dobri ljudi, koji su nosioci ktitorskog nemanjićkog duha, da pomognu kako bi opstalo ognjilo žive pravoslavne vere na ovim prostorima."
Oživeo je i manastir Dragović, duhovni centar Cetinske krajine, koji podigli su dalmatinski Srbi posle Kosovske bitke, 1395. godine.
"Ova svetinja je najviše postradala u poslednjem tragičnom ratu na ovim prostorima, ali je, hvala Bogu, sada u dovoljnoj meri obnovljen tako da već nekoliko godina u manastiru živi monaško bratstvo."
[objavljeno: ]
