Izvor: Politika, 08.Sep.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navijačka lula mira
Navijačke grupe htele da proteraju golmana FK Novi Pazar Nemanju Supića zbog navodne podrške Ratku Mladiću, a sada mu ne daju da plati piće
Novi Pazar – Nikada se ne zna šta donosi novi dan u mističnoj novopazarskoj čaršiji koja vrvi od orkestarskih zvukova automobilskih sirena i žamora prelepih devojaka. Neke su pokrivene hidžabom, neke se ne libe da pokažu osunčane noge, na septembarskom suncu koje najavljuje jesen.
Novi Pazar je misterija i za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << legendarnog Bajru Župića, najvećeg krljatora jugoslovenskog fudbala, nekada zaduženog da onesposobi velike driblere slavne lige, s kojim sedim preko puta prodavnice šarenih bombona sa ukusom Orijenta, sećajući se kako je Bajro nekada bio zao duh za Piksija, Deju ili Blaža Sliškovića.
Koloritna kasaba, u kojoj se miris kafe, koju ispijaju starci, divaneći na popodnevnoj sijesti ispred svojih dućana, mešaju sa omamljujućim dimom što kulja iz odžaka prepunih ćevabdžinica, iz kojih trešte hitovi Cece Ražnatović, gotovo do juče, bila je spremna da protera silom iz grada golmana FK Novi Pazar Nemanju Supića.
Metar i devedeset sedam centimetara crnokosi visoki golman, prozivan da je na svom fejsbuk profilu davao podršku Ratku Mladiću, izazvao je pobunu među besnim bošnjačkim navijačima.
Danas, u toj zagonetnoj čaršiji, rehabilitovanom Nemanji Supiću ne dozvoljavaju da plati ni piće, ni ćevape, ni mantije koje serviraju prelivene jogurtom.
– Supić je lud, sto odsto lud. I super je lik – govore njegovi saigrači na prepodnevnom treningu, dok blatnjavi mladić, koji je do skora bio heroj reprezentacije Bosne i Hercegovine, a potom sumnjiv kao Mladićev obožavalac, što je već paradoks dovoljan sam po sebi, skida golmanske rukavice i rukuje se.
Novopazarska navijačka grupa „Ekstremi”, ispisala je nedavno grafit na stadionu: „Supiću, shvati, na naš gol nećeš stati!”
Na poslednjoj prvenstvenoj utakmici sa OFK Beograd, Supićeva prva odbrana nagrađena je gromoglasnim aplauzom tih istih klinaca koji su golmanu pretili progonom iz grada.
Ali, kao što je teško zamisliti da se Cecini novi hitovi puštaju u ćevabdžinici na čijim zidovima su oslikane džamije, tako je komplikovano odgonetnuti kako je sklopljen mirovni sporazum između novopazarskih žestokih navijačkih grupa i golmana, rođenog u Gackom, koji se tokom cele svoje karijere često svađao s pristalicama kluba za koji je nastupao. Ali, Novi Pazar je, ipak, nešto drugo. I, Čupić je, ipak, sasvim neobičan golman.
– Ne želim ni da zucnem o Ratku Mladiću. Sve što se događalo je sada iza mene – kaže mi golman koji je bio ljubimac bivšeg selektora BiH, čuvenog šarmera i nezaboravnog mufljuza jugolige, a potom i hrvatskog fudbala, Ćire Blaževića.
Na utakmici između Bosne i Turske, odigranoj u Zenici, Supić je bio junak. Čitava Zenica tada ga je uzdizala u nebo. Ćiro je u svom stilu izjavio kako je to veče bilo više od fudbala jer su usred Zenice Bosanci klicali jednom Srbinu Supiću, jednom Hrvatu Ćiri i jednom Bošnjaku, centraforu svetske klase, Edinu Džeki.
Iako Supić ne želi da razgovara čak ni o tome da li je tačno da je njegova podrška Ratku Mladiću stigla s lažnog profila, kako su pisali mnogi mediji – golman vrlo rado govori o navijačima Novog Pazara.
– To su odlični mladi momci. Ali, mi smo bili u svađi još od kada sam branio za Vojvodinu. Tada su na mene u Novom Pazaru ispalili topovski udar, a ja sam im pokazao ono, znate na šta mislim – priča Supić. Osmeh mu se na lepom licu, neizbrijanom licu nazire prvi put.
Naime, Supić je posle topovskog udara pao kao da su na njega lansirali „tomahavk”. Kada se pribrao, ustao je i pokazao navijačima Novog Pazara srednji prst. Ali, takav je Supić. S navijačima Vojvodine raspravljao je burno o bliskosti s njihovim majkama.
Jednostavno, čovek ne voli kada mu s tribina psuju mamu. Na srpskim tribinama se, inače, ne recituje poezija.
Portparol kluba Redžep Korać tvrdi da navijači Novog Pazara ne prebrojavaju krvna zrnca igrača. Na poslednjoj utakmici, samo dvojica fudbalera Bošnjaka su igrala za tim koji se uvukao pod kožu svakog muškarca u čaršiji od zanatlije do doktora.
Ministar Rasim Ljajić, uzgred, potpuno zaluđen za fudbal, politički mudro je osetio da jak fudbalski tim nedostaje Novom Pazaru, kao integrativni faktor svih njegovih građana. Rasim je znao da je klub i odličan regrutni centar za nove birače.
Ali, početak rađanja FK Novi Pazar u prvoj ligi bio je bolan. Dve navijačke grupe, „Ekstremi” i „Torcida” odslikavale su političko raspoloženje Novopazaraca: „Ekstremi” su naklonjeni Rasimu Ljajiću, dok je „Torcida” navijala za Sulejmana Ugljanina. Vođe dveju suprotstavljenih navijačkih grupa umeli su da potežu noževe jedni na druge. Vremenom, kako su se Rasim i Suljo mirili tako su i vođe na tribinama sklapali stadionsku koaliciju.
Zapravo, za konačni mir između „Estrema” i „Torcide” pobrinuo se strani faktor. Vođa navijača čuvenog turskog kluba Fenerbahče, stigao je u mirovnu misiju i pred zgradom novopazarske opštine, dočekan je gotovo kao izaslanik turskog premijera Redžepa Erdogana. Navijačke vođe popušile su lulu mira i fudbal je konačno mogao da se igra bez njihovih ponekad bizarnih performansa na tribinama.
Sada dve grupe navijaju jedna pored druge, kao braća rođena. Imaju i klupskog koordinatora koji usklađuje njihov rad. To je Suad Župljanin Bebica, majstor za specijalne efekte u grotlu nad grotlima Prve lige.
– Politika je konačno oterana s tribina. Nema nacionalizma niti bilo čega, osim fer-pleja i parole: „Sin sam tvoj – Pazar je moj!” Sada se navija samo za klub. Kliče se i Fenerbahčeu, koji je naš bratski klub, ali se i na stadionu Fenerbahčea kliče Novom Pazaru – priča Bebica.
Kada je navijačka obaveštajna služba saznala da je Supić stigao u grad i da se priprema za prvi trening, nekoliko desetina mladića je ušlo kroz stari prolaz na stadion, ali je Bebica, s plaže u Budvi, gde je boravio na odmoru, pozvao mobilnim telefonom vođe koji su tražili Supića, tek da ga priupitaju za junačko zdravlje. Supić ne želi da mi ispriča šta je razgovarao s vođama navijača. Bebica je takođe ostao nem.
Nervoza se osećala i uoči dolaska golmana. Desetak dana pre početka prvenstva, FK Novi Pazar bio je klub bez dinara, bez igrača i bez budućnosti. Ali, izlaskom Hajduka iz Kule iz prvoligaškog takmičenja, gotovo ceo tim preselio se u novopazarsko fudbalsko gnezdo. Priča se da je Rasim upravljao ovom seobom fudbalera iz ravnice u Sandžak. Isplatilo se, Novi Pazar beleži najbolji start od kada se takmiči u najvišem rangu.
Ali, nikada se ne zna šta donosi novo novopazarsko jutro. Do pre nekoliko dana, sve je bilo spremno za svetski transfer koji je trebalo da grad i klub postavi na naslovnice svetskih medija. Grad je čekao da stigne Dijego Sinagra Maradona. Sin onog Maradone. Jednog jedinog najvećeg Dijega Armanda.
– Sve smo dogovorili. Pronašli smo mu i „mercedes” es klase, telohranitelja i vrhunski smeštaj. Ceo svet bi čuo za nas, što je bio ključni marketinški interes. Maradonin sin igra u Trećoj italijanskoj ligi i nije ni približno dobar igrač kao otac. Ali, dovoljno je to što je Maradonin sin pa da svetski mediji nagrnu u grad. Ali, na dan kada je trebalo da padne konačan dogovor, menadžer Maradone juniora je tražio mesečnu platu za svog pulena od 10.000 evra. To je ipak previše za nas – priča portparol kluba dok se vozimo do korzoa.
Supić je otišao negde na ćevape i sok. Mali Maradona nikada neće saznati šta je propustio.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 08/09/2013
