Izvor: Politika, 19.Nov.2015, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici traže veće plate i Verbićevu smenu
Zaposleni u naučnoistraživačkoj delatnosti traže od premijera i jednokratnu pomoć od 7.000 dinara, ali i rešavanje problema finansiranja u nauci
Posle zaposlenih u predškolskim ustanovama, juče su i zaposleni u nauci najavili protest i od premijera Aleksandra Vučića zatražili isplatu jednokratne pomoći od 7.000 dinara i povišicu plate od dva odsto od januara 2016. godine, koliko je dobilo i visoko obrazovanje. Oni traže i smenu ministra prosvete dr Srđana Verbića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i državnog sekretara dr Vere Dondur, jer, kako kažu, ništa nisu uradili na poboljšanju položaja nauke i zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti.
Naučnici će se u ponedeljak okupiti na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, odakle je predviđena šetnja do zgrade vlade, gde će zahteve uručiti premijeru i sačekati da primi njihove predstavnike. Nakon toga, protest će se nastaviti ispred Ministarstva prosvete u Nemanjinoj 24.
Prosečna plata u nauci je oko 55.000 dinara, nakon smanjenja od 10 odsto mladi doktori nauka primaju oko 40.000, dok naučnici sa najvišim zvanjem imaju više od 100.000 dinara, ali je njihov broj veoma mali.
– Naučnici u Srbiji su već dosta dugo nezadovoljni svojim statusom. Naš glavni problem je u projektnom finansiranju, koje je urađeno nakaradno, jer to finansiranje podrazumeva da naučni radnici imaju tretman honoraraca. To je glavni izvor problema i zato tražimo da se u potpunosti izjednačimo sa finansiranjem u visokom obrazovanju – kaže za naš list predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Đurđica Jovović.
Pitanja na koje naučnici očekuju odgovore su i kako će se finansirati istraživači u 2016. godini, šta će biti sa 4.000 mladih istraživača kada prođe petogodišnji projektni ciklus, da li će svi dobiti otkaz, na osnovu kojih kriterijuma ća se sprovesti racionalizacija broja zaposlenih u institutima…
– Na osnovu kojih dokumenata će se obračunavati zarada istraživača i pomoćnog osoblja u institutima u narednoj godini, kada kolektivni ugovor za nauku nije potpisan, a sindikat ga je predao u januaru ove godine. Podsećamo, u tom periodu su potpisani svi kolektivni ugovori iz oblasti obrazovanja. Posebno su zbrinuti zaposleni u institutima koji pored projektnog finansiranja posluju tržišno, jer je neizvesno kako će im se obračunavati zarade u sklopu svih najavljenih promena. Šta se dešava sa nabavkom potrošnog materijala i kapitalne opreme za koju je zadužena Jedinica za upravljanje projektima – pita Jovović.
Ona je navela da će Sindikat, koji im oko 3.000 članova, zahtevati da na čelu Ministarstva prosvete konačno dođe neko ko će biti sposoban da promeni nabolje status nauke i naučnika, a Verbić ništa nije uradio u vezi sa tim, iako je ministar već dve godine. Upitana zašto traže smenu i državne sekretarke koja je nedavno postavljena, Jovović odgovara da je Vera Dondur imala priliku da da svoj doprinos proteklih 10 godina, jer je u dva mandata bila na čelu Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj. Takođe je dodala da Dondur za ova dva meseca nijednom nije došla na njihove sastanke, niti je primila naučnike na razgovor u Nemanjinoj 24.
– Jako smo daleko od onog što je obećano i u Strategiji nauke do 2015. godine – da će izdvajanje za nauku biti jedan odsto. U novoj strategiji ne piše čak ni taj jedan odsto, a konačnu verziju novog zakona o naučnoistraživačkoj oblasti niko nije video – ističe predsednica ovog sindikata.
Osim malih plata i neizvesnih projekata, naučnici zameraju i to što nemaju adekvatan prostor za svoj rad, niti materijal uz pomoć kojeg mogu da rade.
Predstavnica sindikata Aleksandra Milutinović Nikolić podseća da je ovo četvrti put da su naučni istraživači izuzeti iz odluke o povećanju plate, a da oni stalno rade na poboljšanju imidža zemlje u svetu.
U toku jučerašnjeg dana, na naše pozive nisu odgovarali ni ministar Verbić ni profesorka Dondur.
--------------------------------------------------------------
Pretnje Šangajskom listom
Sindikat nauke će, pisanim putem, obavestiti Evropsku komisiju o aktuelnom stanju u nauci pre otvaranja poglavlja koja se odnose na nauku, a pozvao je SANU i univerzitete da ih podrže na predstojećem protestu i time „izraze svoju solidarnost i želju da i ubuduće zajedničkom saradnjom osvajaju mesta na Šangajskoj listi”.
Podsećanja radi, Beogradski univerzitet imao je velikih problema da uđe na listu 500 najboljih univerziteta na svetu, između ostalog zato što su naučnici zaposleni u institutima masovno na svojim radovima pisali naziv institucije u kojoj su zaposleni, ali ne i Univerziteta kojem pripadaju. Tada su odlukom prosvetnih vlasti smanjene plate „neposlušnim” naučnicima i već sledeće godine BU je ušao na Šangajsku listu. Ovaj potez naučna zajednica nikada nije „oprostila” vladi i koriste svaku priliku da napomenu da su naučnici, a pre svega zaposleni u „Vinči” i na medicini zaslužni za ovaj uspeh Srbije.
.jpg)
