Izvor: Blic, 22.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša ishrana uglavnom vodi u bolest
Naša ishrana uglavnom vodi u bolest
BEOGRAD - Ishrana Jugoslovena je previše masna, bogata belančevinama i obilna, uz nedovoljno ugljenih hidrata, mleka, voća, povrća i ribe. Kao takva smatra se jednim od glavnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i nekih malignih oboljenja, kao što su rak debelog creva, prostate i dojke žene, koja su kod nas u konstantnom porastu - kaže za 'Blic' dr sci med. Ljiljana Trajković-Pavlović, viši savetnik za higijenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ishrane Saveznog zavoda za zaštitu i unapređenje zdravlja. - Naša svakodnevica su gojaznost, hipertenzija (29 do 39 odsto stanovništva pati od hipertenzije), povećana koncentracija masnoće u krvi, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, koje se često sve zajedno mogu naći kod jedne osobe. Svetska zdravstvena organizacija, kancelarija za region Evrope, u najnovijem planu za poboljšanje hrane i ishrane Evropljana 2001. do 2005. godine istakla je četiri glavna problema karakteristična za ovaj region. To su, manje-više, i problemi naše zemlje - kaže Ljiljana Trajković-Pavlović.
Poremećaj deficita joda je pored anemije izazvane nedostatkom gvožđa u ishrani jedan od najvećih problema vezanih za nepravilnu ishranu. Jugoslavija, zasad, ima dosta dobro rešen ovaj problem, jer je od 1951. kod nas uspostavljen program prevencije deficita joda, koji podrazumeva da sva kuhinjska so mora biti jodirana. Međutim, sada preti opasnost da taj program 'pukne' jer se so, koja od raspada Jugoslavije 1991. godine stiže iz Grčke, Rumunije, Slovačke i drugih zemalja, ne uvozi kao kuhinjska so već kao neoplemenjeni kristali natrijum-hlorida,te ne podleže kontroli Savezne sanitarne inspekcije koja ima za zadatak da kontroliše da li sadrži jod. Deo uvezene soli se prerađuje u kuhinjsku, a deo 'ide' u industrijsku i druge svrhe.
Sledeći veliki problem Evrope, prema rečima višeg savetnika Saveznog zavoda, jeste anemija usled nedostatka gvožđa u ishrani.
Prema ispitivanjima Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije, na 10.000 domaćinstava u Jugoslaviji 26,7 odsto žena i 29,5 odsto dece do pet godina je anemično. To je veoma ozbiljan problem jer utiče na radnu sposobnost ljudi, izaziva umor, malaksalost, a deca anemičnih trudnica ne mogu da razviju svoj mentalni maksimum. Dešava se, međutim, da ishrana ima dovoljno gvožđa ali u namirnicama male biološke iskoristljivosti. Za optimalnu apsorpciju potrebno je u organizam unositi i dovoljne količine vitamina C, a da bi organizam mogao što bolje da ga iskoristi - folnu kiselinu. Očekuje se da SRJ uz pomoć Unicefa 2002. godine započne program prevencije i lečenja anemije. Četvrti problem Evropljana jeste nedovoljno dojenje dece. Iako lekari preporučuju da deca do četvrtog meseca koriste jedino majčino mleko, samo 10,6 odsto jugoslovenskih mališana hrani se isključivo dojenjem.
- Jugoslavija, naravno, ima i probleme koji nisu zajednički sa evropskim. Tu spada nedovoljan unos kalcijuma, koji je uz redovnu fizičku aktivnost značajan za prevenciju osteoporoze, posebno kod žena u menopauzi. U Jugoslaviji je sve više starijih žena sa prelomima vrata i butne kosti, kao posledice ovog ozbiljnog oboljenja čvrsto povezanog sa nepravlinom ishranom. Svake godine se kod nas od 50 do 100 dece hospitalizuje zbog rahitisa, koji se javlja kao posledica nedovoljnog unošenja kalcijuma i malog procenta vitamina D u organizmu. Interesantno je da se razlog ovome za sada ne zna, jer ova bolest još nije dovoljno istražena - ističe Ljiljana Trajković-Pavlović.
Gojaznost, loša regulacija nivoa šećera u krvi, povećana kocentracija masnoće u krvi i sklonost ka trombozi nazivaju se i sindrom X ili metabolički sindrom.
- Jedan od razloga za pojavu sindroma X jeste i preveliki unos soli u organizam. Kod nas nije sprovedeno istraživanje koju količinu soli dnevno unosimo, ali je ona, prema nekim procenama, od 15 do 20 grama. Inače, ona ne bi smela da pređe šest grama. Najviše soli unesemo preko gotovih namirnica, jer nam nisu dostupne namirnice sa malom količinom soli. Sto grama belog hleba, na primer, sadrži čak jedan gram soli. Da bi se rešio ovaj problem, moramo imati pomoć i prehrambene industrije - precizira Pavlovićeva. Broj gojaznih osoba se, prema njenim rečima, u našoj zemlji konstantno povećava. Trenutno, prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Novi Sad, u tom gradu živi 45 odsto gojaznih muškaraca i 33 odsto debelih žena. Sve ovo uslovljava porast smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, za koje se zna da su vodeći uzrok smrti kod nas (56 odsto), ali i u svetu. Jovna Subotić
Inicijativa za pomoć Jugoslovenima
Kontaminirana hrana, koje ima i kod nas, uzročnik je različitih zaraznih ali i nezaraznih bolesti, čiji se prvi simptomi mogu pojaviti čak i 10 do 15 godina posle konzumiranja. Naša hrana, za razliku od one u razvijenim zemljama, sadrži hemijske zagađujuće materije u izuzetno malim količinama zbog nerazvijene industrije, siromaštva, male količine đubriva, pesticida i teških metala. Međutim, mi imamo veliki problem sa mikrobiološkom (bakterijskom) kontaminacijom. Bakterija najviše ima u mleku i mesu, kao i u njihovim prerađevinama. Zbog nehigijenskog načina pripreme, pakovanja i čuvanja bakterijama 'obiluju' i neke flaširane, negazirane vode, kao i pojedina bezalkoholna pića. Ovo može biti glavni uzrok što se poslednjih 10 godina povećava broj obolelih od zaraznog trovanja hranom. Zbog toga je u organizaciji američkog Ministarstva za poljoprivredu i uz prisustvo nekih evropskih agencija i stručnjaka za hranu i poljoprivredu UN održan trodnevni seminar na kome je pokrenuta inicijativa za pomoć Jugoslaviji da ojača sistem zdravstvene bezbednosti namirnica - kaže za 'Blic' Ljiljana Trajković-Pavlović.
