Izvor: Politika, 16.Avg.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš sertifikat košta do 10.000 evra
Tri „Politikina“ teksta o načinima finansiranja i rada Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja okuplja predstavnike privrede, opština i civilnog društva, pokrenuli su polemiku o značaju rada ovog udruženja kojem su lokalne samouprave poslednjih osam godina uplatile 110 miliona dinara. Predstavnici ove organizacije negodovali su zbog pisanja „Politike“ smatrajući da nismo razumeli misiju NALED-a i konkretnu dobit koju opštine imaju od njih. Kao što smo već naveli, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članovi ovog udruženja godišnje plaćaju od 750 do 2.200 evra na ime članarine. Osim članarine, stotinak opština plaćalo je NALED-u druge usluge: sertifikaciju opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem, promocije, radne ručkove s ministrima... Pismo sa primedbama na račun našeg istraživanja, koje smo objavili pre tri dana, potpisao je Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a, direktor firme „Assecco-see“ i potpredsednik Privredne komore.
Zašto NALED smatra da je oštećen tekstovima u našem listu o finansiranju ovog udruženja?
– Nismo baš oštećeni, ali se ne osećamo prijatno jer smatramo da nismo ni u kakvom naletu na budžete opština, već radimo društveno koristan posao, kako za opštine tako i za privredu, kao i za sve građane.
Našu računicu o tome koliko je budžetskog novca uplaćeno na račun NALED-a u pismu ste nazvali „pukim zbrajanjem cifara“. Fond za humanitarno pravo takođe se, koristeći istu terminologiju, požalio na naš način rada. Da li mislite da smo na drugi način mogli da izračunamo koliko je novca poreskih obaveznika uplaćeno vašem udruženju?
– Mi smo članska organizacija i svih 220 članova, među kojima su predstavnici 90 lokalnih samouprava, 110 privrednika i 20 organizacija civilnog društv,a uplaćuje članarinu. Mi nismo budžetski korisnik, a članovi nam pristupaju dobrovoljno i uplaćuju određeni iznos članarine.
Sve je to navedeno u tekstu, ali jasno vam je da smo morali da saberemo uplaćene iznose da bismo došli do krajnjeg rezultata. Nismo mogli da oduzimamo?
– To su članarine koje su uplaćivane tokom osam godina.
Tako je i navedeno u tekstu objavljenom u „Politici“, što znači da nismo imali pogrešne informacije?
– Niste, ali značajno je navesti da članarina koje opštine uplaćuju iznosi samo desetohiljaditi deo budžeta lokalnih samouprava.
Da li to znači da građane ne treba da interesuje gde odlazi taj desetohiljaditi deo budžeta opština?
– Naravno da imaju pravo da znaju u šta je utrošen njihov novac. Želeli smo samo da ukažemo na korelaciju tih iznosa, a o načinu trošenja novca poreskih obaveznika građani treba da se informišu preko svojih lokalnih samouprava.
Sombor, Beograd, Čačak i Stara Pazova, opštine su i gradovi koji su uplatili najviše novca na račun NALED-a. Sombor je uplatio 3,2 miliona dinara, a ostali navedeni gradovi oko 2,7 miliona. Koje konkretne aktivnosti su sprovođene u ovim opštinama i šta je preduzeto kako bi poboljšana privredna klima?
– Organizovali smo susrete sa resornim ministrima, tokom kojih su predstavnici lokalnih samouprava imali priliku da utiču na neke zakone. Učestvovali smo, kao članovi radne grupe u izradi Zakona o privatizaciji, Zakona o stečaju. Takođe, tu je nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je sada u izradi i direktno utiče na svaku opštinu. Kao i nacrti zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, o ulaganjima i katastru. Bili smo članovi radne grupe tokom izrade Zakona o planiranju i gradnji. Radeći, uz pomoć angažovanih stručnjaka, pokušavamo da poboljšamo regulatornu reformu i lokalnu klimu. Veza između lokalne samouprave i privrede jako nam je bitna i predstavlja osnov rada NALED-a.
Na koji način utičete na promenu zakona?
– Kao članovi radnih grupa ili dostavljamo svoja rešenja ministarstvima.
Ko vas je ovlastio da učestvujete u izradama zakona i da li, kao članovi radne grupe, zastupate interese nevladinih organizacija?
– Zastupamo interese naših članova, a u radnim grupama učestvujemo na poziv ministarstava. NALED određuje svoje ciljeve i u skladu sa tim izvršna kancelarija angažuje stručnjake koji nam pomažu da izrazimo potrebe našeg članstva. Primera radi, osmislili smo nacionalnu i lokalnu sivu knjigu u kojoj se navode preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje.
Opštine su iz budžetskih sredstava plaćale ručkove svojih predstavnika sa visokim državnim funkcionerima, koje ste organizovali. Da li mislite da je posao tih ministara i državnih službenika da se sastanu sa svojim kolegama koji rade na opštinskom nivou i pruže im podršku i pomoć? Da li im je neophodan posrednik?
– Ne mogu da odgovorim u ime ministara. Pokazalo se u praksi da je ta forma održavanja sastanka veoma dobra jer u neposrednom kontaktu predstavnici opština predstave konkretne probleme koji ih muče. Na radnom ručku s ministrom Vujovićem, početkom ove godine, naši članovi su upitali državne funkcionere da li je moguće otpisati porez na robu koja je uništena u poplavljenim firmama. To je kasnije i učinjeno.
Budući da obavljate funkciju potpredsednika Privredne komore, da li mislite da se delatnosti ovog udruženja i NALED-a pomalo preklapaju?
– Nije baš tako. NALED je potpisao sa Privrednom komorom ugovor o saradnji prošle godine gde je gledano da komplementarno radimo na poboljšanju poslovne klime. Dijalog lokalnih samouprava i privrede koji se ostvaruje u NALED-u nadopunjuje rad Privredne komore.
Godišnji prihod vašeg udruženja iznosi milion evra. Da li znate da udruženje građana može da se bavi delatnošću umerenog obima, u skladu sa ciljevima za koje se bori?
– Ta odredba odnosi se na bavljenje privrednom delatnošću i u tom smislu poslujemo u skladu sa zakonom. Moram da razjasnim da naš prihod predstavlja naš promet, tačnije to su svi prilivi koji stignu na račun u toku jedne godine. To nije profit koji je ostvaren. Preko projekata nam je uplaćeno 67 odsto sredstava, 30 odsto predstavlja članarina, a ostatak obezbedimo pružajući usluge.
Koja je uloga firme „EXPOSE“ koju je NALED osnovao 2013. godine?
– Uz pomoć te firme obezbeđujemo dodatna sredstva ukoliko nam prihodi koje dobijamo uz pomoć NALED-a nisu dovoljni za realizaciju ciljeva.
Budući da je naknadu za porodiljsko za jednu osobu, samo za jedan mesec 2012. godine, država refundirala NALED-u 700.000 dinara, znate li koji procenat ide na plate zaposlenih?
Oko 50 odsto godišnjih prihoda odlazi na bruto plate 19 zaposlenih i honorare više od 20 spoljnih saradnika. Članovi upravnog, izvršnog i nadzornog odbora ne primaju naknadu za rad, a 19 zaposlenih u izvršnoj kancelariji plaćeno je u skladu sa odgovornošću koju imaju. Stvar je lične procene da li je to mnogo ili malo.
Koliko košta sertifakat o postojanju povoljne poslovne klime u opštinama?
Proces sertifikacije košta 6.500 evra za opštine, a 10.000 evra za gradove. Moram da napomenem da imamo veoma stroge kriterijume koje su naši stručnjaci osmislili i da od 60 prijavljenih opština, 31 je sertfikovana. Ponosni smo jer izdajemo sertifikate za gradove u Makedoniji, Bosni i Hrvatskoj. Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sarađuje sa nama prilikom sertifikovanja u regionu. Na listi manjih gradova sa najpovoljnijom klimom za ulaganje, koju je objavio „Fajnenšl tajms“, nalaze se naši sertifikovani gradovi: Zaječar, Vranje, Zrenjanin, Sremska Mitrovica.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 2009. godine uplatilo je 900.000 dinara NALED-u za ostvarenje ovog projekta. Da li je ova činjenica tajna, budući da je vaši službenici skrivaju?
Naravno da nije tajna. Taj novac dobili smo na konkursu ministarstva. Naše udruženje se finansira iz projekata na koje se prijavljujemo kao i ostale organizacije.
Dičite se kampanjom na aerodromu i kažete da je promovisanje Sombora, koje je koštalo 675.000 dinara platio donator koji posluje u tom gradu. O kojem donatoru je reč?
U pitanju je fabrika mlečnih proizvoda „Laktalis“. U ovom gradu inače posluje uspešno i italijanska kompanija „Kalcedonija“ i „Ferari plast“, a ubrzan je i proces dobijanja građevinskih dozvola.
Da li je aerodrom naplatio korišćenje svog prostora?
Ne, budući da je reč o nekomercijalnoj kampanji, u kojoj je aerodrom partner.
