Izvor: Blic, 16.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodne kuhinje - ostaju
Narodne kuhinje - ostaju
BEOGRAD - Moj motiv dolaska na čelo Crvenog krsta Srbije u ovom trenutku jeste da koliko znam i mogu pomognem da se oko Crvenog krsta okupe oni koji su spremni da pomognu ljudima u nevolji, a da se pri tom ne rukovode motivima sticanja lične koristi, već pomoći drugima - kaže u razgovoru za 'Blic' Marija Todorović, novi predsednik Crvenog krsta Srbije, koja i sama, kako kaže, ovu funkciju obavlja volonterski, dakle bez novčane nadoknade. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Mi trenutno pomažemo 120.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, 200.000 izbeglih i prognanih iz bivših jugoslovenskih republika, zatim 30.000 domaćeg socijalno ugroženog stanovništva, a kroz program narodnih kuhinja obezbeđujemo hranu za 72.000 ljudi. To je veoma veliki broj, a s druge strane tu smo i kada se dese poplave kao što je bilo nedavno, a i za izbegle iz Makedonije formirali smo prihvatni punkt kod Preševa, navodi Todorovićeva.
Zbog velikog broja korisnika koje treba opskrbiti i ogromnim količinama humanitarne pomoći koje posebno poslednjih godina dospevaju u Crveni krst, pojavio se problem infrastrukture CK.
- Nemamo dovoljno magacinskog prostora da kvalitetno skladištimo tu robu, a donatori imaju svoje zahteve koje mi kao distributeri moramo ispoštovati, što nam sve zajedno stvara prilično problema - kaže Todorovićeva, i navodi da je za obavljanje svih poslova koje CK ima potreban i veliki kadar.
Crveni krst trenutno ima 600 zaposlenih i 300.000 volontera koji, kako kaže naša sagovornica, zapravo i čine Crveni krst.
Posebnu pažnju u Crvenom krstu Srbije daju programu narodnih kuhinja, gde se trenutno hrani 72.000 ljudi.
- Od 1. jula taj program je praktično spao na nas, pošto je Međunarodni komitet Crvenog krsta prestao da koordinira narodne kuhinje. Zbog velikog broja ljudi kojima je ta pomoć neophodna, mi taj program ne smemo ugasiti sve dok ima ljudi kojima je ta vrsta pomoći potrebna i zato smo se sa predstavnicima lokalnih zajednica dogovorili da narodne kuhinje održimo sami, dok ne dobijemo saglasnost međunarodnih organizacija da se i oni uključe u pomoć. Tu imamo i podršku Ministarstva za socijalna pitanja i ja se nadam da će ovaj program opstati. Mi smo svesni, a i korisnici to dobro znaju da kvalitet hrane koju im dajemo nije baš najbolji, ali mora se reći i činjenica da se za protekle dve godine, kada je podeljeno 40 miliona obroka, niko od korisnika nije otrovao, što govori da se vodi računa o namirnicama, načinu pripremanja i zdravlju onih koji pripremaju obroke, navodi predsednica Crvenog krsta Srbije. Govoreći o daljim planovima CK, Marija Todorović kaže da je u pripremi program pomoći starim licima, posebno staračkim domaćinstvima na selu, a na inicijativu manastira Hilandar, u julu bi 70 dece trebalo da boravi sedam dana u Studenici. U toku je i letnja škola Crvenog krsta u Baošićima, kroz koju bi trebalo da prođe 4.000 dece, što podmlatka Crvenog krsta, što izbeglica i socijalno ugroženih.
- Ako se ranije možda i događalo da u Baošiće preko ovog programa dođu i deca kojoj to nije namenjeno, uradićemo sve da toga više ne bude i da se tamo odmaraju samo ona deca kojima ovaj program i pripada - kategorična je Todorovićeva. R.Marković
O malverzacijama
- Kada je reč o malverzacijama ranijih rukovodilaca u Crvenom krstu Srbije, čula sam da je toga bilo, ali ja nemam vremena, niti želim da se time bavim. To treba da rade druge nadležne službe, a ja ne mogu ispraviti ono što se već desilo. U CK desile su se bitne kadrovske promene, došli su novi predsednik i sekretar CK, zbog greške u raspodeli brašna Svetskog programa za hranu smenjen je Rade Ružić, sekretar Crvenog krsta Beograda. Od septembra idemo u redovne izborne aktivnosti, prvo po opštinskim organizacijama a na kraju i na republičkom nivou, tako da bi u sledeću godinu Crveni krst trebalo da uđe sa novim rukovodstvom na svim nivoima - kaže za 'Blic' Marija Todorović.
