Izvor: Glas javnosti, 09.Okt.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodna banka zakopala narod
BEOGRAD - Guverner NBS Radovan Jelašić juče je izjavio da je monetarni odbor Narodne banke Srbije smanjio referentnu kamatnu stopu, tako da će banke sada prilikom kupovine hartija od vrednosti (HOV) NBS zarađivati 11 odsto. Početkom godine NBS je plaćala 17,75 odsto kamate na ove transakcije, ali su one postepeno smanjivane do 12 odsto. Nakon pisanja Glasa i Kurira proteklih dana o masnim profitima koje su banke ostvarile kupujući ove zapise, NBS je juče saopštila da će ih dodatno smanjiti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Jelašić je izrazio i zabrinutost jer je postojeći državni model ravnoteže postao neodrživ. Prema guvernerovim rečima, bez rasta BDP od najmanje pet odsto na godišnjem nivou, finansiranje duga prema inostranstvu neće biti održivo u srednjem i dužem vremenskom roku.
- Visok rast BDP zasnovan na značajnom rastu sektora nerazmenjivih dobara, odnosno domaćoj tražnji više nije održiv. Dodatno zaduživanje države ne može da nadomesti smanjenje domaće tražnje. Privredni rast iz prethodnog perioda može se ostvariti samo ako se on u većoj meri bazira na izvozu - rekao je guverner NBS Radovan Jelašić.
Ekonomista Saša Đogović kaže da stope prinosa na HOV Narodne banke svakako moraju biti smanjene, jer se visokim kamatama banke na ove zapise samo brani virtuelni kurs dinara.
- NBS plaća visoke kamate na HOV i tako povlači dinare sa tržišta, dok se dugovanje koje nastaje takvom politikom pokriva od kredita uzetih u inostranstvu, tako se stvaraju i virtuelne devizne rezerve. Zapravo ceo ekonomski sistem je virtuelan i preti nam ozbiljan dužnička kriza - rekao je Đogović, objašnjavajući da banke nemaju motiv da kreditiraju privredu koja grca u nelikvidnosti sve dok imaju ovako dobrog i sigurnog partnera u NBS.
NBS je od početka godine do juče platila poslovnim bankama 11,5 milijardi dinara, ili oko 124 miliona evra po osnovu kamata na HOV, saopštili su juče Jorgovanka Tabaković i Nikola Tasić, članovi ekonomskog tima Srpske napredne stranke. Oni su istakli i da obaveze NBS prema poslovnim bankama po današnjem kursu iznose neverovatne 154 milijardi dinara.
KONKURENCIJA IZ TREZORA
Hartije od vrednosti Uprave za trezora Ministarstva finansija postale su ove godine ozbiljan konkurent onim koje emituje Narodna banka Srbije. Prema rečima profesora ekonomije Nikole Tasića Trezor je petog februara ove godine na osnovu hartija od vrednosti dugovao svega 2,2 milijarde dinara, da bi do danas taj dug narastao na 76,6 milijardi dinara.
- Država je za svega osam meseci uspela da poveća stanje duga za preko 74 milijarde - istakao je Tasić i dodao da tu nije kraj. Naime, država je, kako kaže, raspisala novi tender za zaduživanje kod poslovnih banaka i prema profesorovim rečima on iznosi 120 miliona dinara, a nedavno je uzet i kredit od tri poslovne banke u iznosu od 90 miliona evra.
- NBS ove potpuno neopravdane troškove naziva troškovima monetarne politike, a pri tom ne ostvaruje svoj cilj. Kao dokaz tome su cene na malo koje su od početka godine do septembra povećane za 9,4 odsto, dok su potrošačke cene od početka godine do avgusta povećane za šest odsto - rekao je Tasić.
- Po stopi inflacije Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah posle Islanda koji je doživeo finansijski kolaps - objašnjava Tasić i ističe da je ovo dokaz da monetarna politika ne obezbeđuje cenovnu stabilnost, a u isto vreme nas mnogo košta. Kao dokaz tome on je istakao činjenicu da su cene u Srbiji rasle više od sedam puta brže od cena u EU. Prema rečima Tabakovićeve, Vlada Srbije svako dodatno zaduživanje predstavlja kao uspeh, a zaboravlja činjenicu da zaduživanja danas znače veće poreze sutra.
