Izvor: Blic, 06.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod bolesniji, terapije zastarele
Narod bolesniji, terapije zastarele
BEOGRAD - Prema nekim analizama, kod nas se godišnje prepiše najmanje 2,5 recepata po glavi stanovnika. Na godišnjem nivou oko 20 miliona recepata! Malo, mnogo ili previše?
Na ovo pitanje nije lako dati odgovor. Stara populacija, koja po prirodi stvari boluje najmanje od jedne hronične bolesti, sve je brojnija. Zbog sveopšteg siromaštva zdravlje najmlađih takođe nije na zavidnom nivou. Decenijska izolacija, kao i ratovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i izbeglištvo, učinili su da se i generacije koje bi trebalo da su u dobrom zdravlju ne mogu njime pohvaliti. Nekada nezamislivo, infarkt kod 30-godišnjaka, šlog kod 40-godišnjaka, kako tvrde lekari Urgentnog centra i Bolnice 'Sveti Sava' u Beogradu, svakodnevna su pojava. Nakon bolničkog lečenja, lekari opšte prakse u domovima zdravlja, na koje su kasnije upućeni ovi pacijenti, prepisuju im neophodne lekove.
- Kroz ambulantu u proseku dnevno prođe 30-40 pacijenata, ako svakome od njih prepišem najmanje jedan lek, a nekima su potrebna dva, tri, pa i više, znači da u proseku lekar opšte prakse prepiše najmanje 50-60 recepata - kaže za 'Blic' dr Vesna Vujičić, lekar opšte prakse u Domu zdravlja 'Savski venac'. Najviše lekova, dodaje ona, troše hronični bolesnici. Dijabetičari, srčani bolesnici, na primer, uz lek za svoju osnovnu bolest obavezno imaju i dopunsku terapiju za prateće tegobe ili neku udruženu bolest, pa se retko događa da od lekara izađu samo sa jednim receptom, objašnjava dr Vujičić i napominje da se teško može dogoditi da lekar prepiše lek koji nije potreban. Očekujemo, kaže ona, da uskoro svi dobijemo najavljene 'vodiče dobre prakse', kako bismo primenili najnovije dijagnostičko-terapijske standarde.
Proteklih dana lekari beogradskih domova zdravlja, uključenih u pilot-projekat racionalne potrošnje lekova, pohađali su seminar koji su zajednički organizovali Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj i Ministarstvo zdravlja.
- Upoznati smo sa savremenim terapijama za najrasprostranjenije hronične bolesti (dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti, astmu i respiratorna oboljenja) - kaže za 'Blic' prim. dr Jasmina Jelić iz Doma zdravlja 'Voždovac'.
Ona napominje da se 'mnogo toga promenilo', da su uvedeni novi preparati, više se zna o interakciji pojedinih lekova, a sastavni deo tog programa je i edukacija pacijenata 'koji bi trebalo više da znaju o svojoj bolesti i aktivnije učestvuju u samom lečenju'. - Nije jednostavno odviknuti pacijenta, posebno starijeg, od navike da od lekara opšte prakse uvek dobije bar nekoliko lekova - kaže dr Jelić, uz opasku da i lekari priželjkuju da manje vremena troše na pisanje recepata, a više vremena posvete samom pacijentu. Z.D.Marković Nestašica recepata
Veliki broj zdravstvenih ustanova širom Srbije tokom jula nisu dobio traženi broj recepata. Za razliku od gradova u unutrašnjosti, pa i najvećih, kako javljaju naši dopisnici iz Novog Sada i Niša, gde ipak nije bilo nestašice, u pojedinim beogradskim domovima zdravlja lekari su bili na granici da pacijentima kažu 'dođite po recept sutra'. Kako saznajemo u Domu zdravlja 'Voždovac', koji je imao najviše problema, stanje se popravilo juče, kada je pristigla 'veća količina' recepata.
Kako 'Blic' saznaje u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, zdravstvene ustanove su tokom ove godine dostavile podatke da im je potrebno preko 70 miliona recepata godišnje, pa je Zavod, s obzirom na ograničena sredstva, pribegao kontroli propisivanja recepata 'u cilju ravnomernije raspodele lekova'. Zavod je na osnovu prošlogodišnjih podataka o potrošnji procenio da je godišnje potrebno štampati oko 33 miliona recepata. Prema rečima Petronija Dagovića, zaduženog za finansije u Zavodu,
'dovoljno je da se zdravstvene ustanove jave filijali i dostave podatke koliko su primile recepata, koliko su utrošile i kolike su im potrebe, kako bi Zavod intervenisao dostavljanjem potrebne količine'.
- S molbom da se strogo vodi računa o propisivanju, jer se ne sme dozvoliti da se ponovi haos u snabdevanju - rekao je Dagović. E.B.
