Izvor: Blic, 06.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narkomanija se širi kao epidemija
Narkomanija se širi kao epidemija
BEOGRAD - Sve je više mladih u uzrastu od 12-18 godina koji istovremeno uzimaju dve i više psihoaktivnih supstanci, tako da se već može govoriti o epidemiji - ocenjuje za 'Blic' prim. dr Petar Nastasić, koordinator Bloka za alkoholizam i bolesti zavisnosti beogradskog Instituta za mentalno zdravlje.
Podsećajući da je u svetskoj literaturi i socijalnoj psihijatriji (u SAD je to uočeno u postvijetnamskom periodu) ova pojava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznata, naš sagovornik ukazuje da ona prati fazu razrešavanja društvenih kriza i period nakon završetka rata.
Iz tih razloga, Institut za mentalno zdravlje pokrenuo je program za lečenje mladih i on već daje rezultate, kaže dr Nastasić.
Očekuje se, dodaje on, da program bude u punoj funkciji adaptacije i rekonstrukcije zgrade u Paunovoj br.2, za dnevnu bolnicu u kojoj će se sprovoditi sistematska grupno-porodična terapija zavisnika od psihoaktivnih supstanci.
Ovaj stručnjak nerado koristi termin 'narkoman' kada je reč o mladim zavisnicima od 12 do 18 godina, ističući da toj deci, kako kaže, 'taj termin donosi ‘žutu traku’ i odbacivanje'. Ta deca se leče u dečijim zdravstvenim ustanovama, a nakon 'obeležavanja' ima i takvih situacija da ne žele da ih leče, a upravo ta kategorija zavisnika ima najveće šanse da se izvuče'.
Stariji od 18 godina leče se u ustanovama za odrasle, ali za one ispod te starosne granice teško je naći mesto, kaže dr Nastasić. Pre 2000, dodaje on, zavisnici su regrutovani u populaciji od 18 do 25 godina, a nakon tog perioda pojavila se mlada populacija zavisnika starosti od 12 do 18 godina, sa sindromom 'politoksikomanije' - tačnije, uzimaju dve i više psihoaktivnih supstanci. Od marihuane, ekstazija, trodona, LSD-a do heroina. Kao posledica toga, ona pate od ozbiljnih emocionalnih i teških poremećaja ponašanja, depresije, anksioznih stanja, halucinatorno-paranoidne psihoze, ima i suicida (samoubistva), tome treba dodati i teške porodične konflikte, sukobe, krađu, preprodaju...
- Kad kažemo 'narkomani', moraju se postaviti neki okviri - ističe dr Nastasić i ukazuje da ima najmanje četiri grupe zavisnika, uz opasku da među starijim narkomanima ima i kriminogenih, koji, upozorava on, ' nemaju nameru da se leče, a trebalo bi da budu pod tretmanom u KP domu'.
Druga grupa su, ističe on, stariji narkomani, kod kojih je lečenje utoliko teže ukoliko je 'zavisnički staž' duži.
Treća grupa su alkoholičari, koji kombinuju alkohol sa drugim psihoaktivnim supstancama. Kod njih je lečenje dugotrajno i neizvesno i, najzad, 'najmlađi politoksikomani, koji su na nivou probanja opasnih supstanci, starosti od 12 do 18 godina i oni imaju šansu da se izleče, ako se celokupni tretman, od lečenja do socijalne reintegracije, sprovede na vreme'. Nadležni bi, ističe dr Nastasić, morali što pre da usvoje zakone koji bi borbu sa narkomanijom olakšali i lekarima i društvu, od zakona o kontroli prometa psihoaktivnih supstanci, obaveznom lečenju za kriminogene ličnosti i one koji ugrožavaju okolinu, ali i zakone koji sankcionišu seksualno zlostavljanje i zloupotrebu dece.
'Kasnimo sa gradivom', kaže naš sagovornik, navodeći da su takvi zakoni odavno na snazi u većini evropskih zemalja. Z.D.Marković
Godišnje 10 odsto više zavisnika
Narkomanija se poslednjih godina ubrzano širi i u istočnoevropskim zemljama, upozoravaju stručnjaci 13. međunarodne konferencije o drogama, koja se ovih dana održava u Ljubljani. Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj korisnika jakih droga u proseku se godišnje uvećava za oko 10 odsto, a u skladu sa tim raste i broj smrtnih slučajeva zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci. Marihuna se deli i besplatno
Naši pacijenti, ukazuje dr Nastasić, pričaju da marihuanu u blizini škole dobijaju džabe, daje im se svašta da probaju, a kada se stigne do heroina, to se plaća - pre svega zdravljem, pa i životom.
Detekciju mokraće na prisustvo psihoaktivnih supstanci među školarcima, smatra ovaj stručnjak, treba pažljivo osmisliti, kako se ne bi dogodilo da bude 'skuplja dara nego mera' jer, kako kaže, 'manipulacija sa analizama mokraće ima bezbroj, o čemu svedoče i sami pacijenti'.
