Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naređenje starešine kao "neumoljiva sila"
"Izvrši, pa se žali", stara je poštapalica koju je čuo svako ko je služio vojni rok. S tim što žalba nikada nije bila olakšavajuća okolnost ako je u pitanju krivično delo, što je izričito navedeno i u Predlogu zakona o Vojsci Srbije koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. U predlogu zakona jasno se kaže da je svaki pripadnik VS u vršenju službe dužan da postupa u sladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom. Mora da izvršava naređenja pretpostavljenih, "izuzev naređenja čijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi se izvršenjem učinilo krivično delo".
Zakonodavac je precizirao proceduru odbijanja naređenja, mada je teško zamisliti kako bi se ona sprovodila u terenskim (ratnim) uslovima. Potčinjeni bi, predviđa predlog zakona, posle usmenog odbijanja naređenja morao da od starešine zatraži naređenje u pisanom obliku, a zatim da o protivpravnom naređenju obavesti sledećeg nadređenog u komandnom lancu. Ako je naređenje zapravo zločin, za njega bi starešina morao da odgovara pred redovnim sudom, a ako je reč o odbijanju legalno izdatog naređenja potčinjeni će se naći pred vojnim disciplinskim sudom.
Da li su autori zakona izrazili prevelika očekivanja od običnog vojnika koji bi morao, na primer, u ratnim uslovima da sa polaznog položaja precizno proceni da li je napad na selo legitimna akcija protiv utvrđenog neprijatelja ili ratni zločin protiv civila?
- Rešenja predviđena predlogom zakona koji je u skupštinskoj proceduri uobičajena su u drugim državama, a slični propisi postojali su i ranije kod nas. Vojska treba da poduči svoje pripadnike šta je legitimno u ratnim dejstvima. Tako je Vojska Jugoslavije 1999. godine delila brošure sa izvodima iz međunarodnih konvencija pripadnicima jedinica na Kosovu i Metohiju, što je danas jedan od argumenata odbrane tadašnjeg vojnog vrha pred Haškim tribunalom - objašnjava Aleksandar Radić, vojni analitičar.
On napominje da JNA i VJ tokom devedesetih godina, uprkos apsurdnoj državnoj politici koja je tada vođena, nisu bile rigorozne u "disciplinovanju" potčinjenih čak i kada su se dešavali teži prestupi od neizvršavanja (legalnih) naređenja, kao što su napuštanja položaja kompletnih jedinica. Nasuprot tome, 1914. i 1915. godine, kada je srpska vojska pod najtežim okolnostima ostvarila neverovatne pobede, napuštanje položaja kažnjavalo se streljanjem što je stranica istorije koja se obično preskače kad je reč o Prvom svetskom ratu.
- Vojska ni u miru ne može da funkcioniše ako ne postoji jasna hijerarhija. Naređenje je u svim armijama "neumoljiva sila". Tako se, na primer, i u vojsci SAD na početku obuke svima jasno stavlja do znanja da naređenja nisu tema za raspravu. Legalna naređenja se izvršavaju, ona koja su krivična dela kažnjavaju se - objašnjava Radić.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da je JNA još 1988. godine uvela pravilnik u kome je predviđeno pravo potčinjenog da odbije naređenje ako je u pitanju krivično delo. U praksi, pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, dešavalo se i da se osuđeni pripadnici paravojnih formacija kao što su "Škorpioni" u svojoj odbrani pozivaju na "izvršavanje naređenja". Ipak, u ovom sudu do sada nisu procesuirane veće grupe vojnih lica a prvo takvo suđenje biće proces za masakr civila u selu Lovas u Hrvatskoj 1991. godine.
[objavljeno: ]
