Izvor: B92, 16.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napušteni psi Beograda
Beograd -- Na beogradskim ulicama registrovano je 4.500 pasa lutalica, a u privatnim azilima smešteno je svega 1.500 napuštenih životinja.
Kako bi smanjila broj životinja, gradska vlada narednih godina planira izgradnju novih prihvatilišta. Dok se novi objekti ne izgrade, nastaviće se sa sterilizacijom i vakcinacijom životinja. Vladimir Marković iz gradske uprave kaže da je na svake dve do tri opštine planirano po jedno gradsko prihvatilište.
Dvoipogodišnju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << crnu nemačku dogu, za godinu dana koliko je u azilu Riska, niko nije želeo da udomi. Napuštenog psa radnici su pronašli vezanog uz ogradu azila jer vlasnik nije želeo da brine o njemu. U ovom azilu smešteno je 219 pasa, uglavnom ostavljenih u blizini prihvatilišta ili spasenih iz kafilerija.
"Nažalost, od sto posto poziva koje primimo, 90 odsto je da mi pomognemo njima, a svega deset odsto i manje je da neki građanin pomogne ove životinje", kaže Zlata Korjenić iz nevladine organizacije "Help enimals".
U privatnim azilima u okolini Beograda zbrinuto je oko 1.500 pasa, a prema podacima Veterinarskog fakulteta, tri puta više, odnosno 4.500 pasa, luta gradskim ulicama. Kako bi smanjile broj napuštenih pasa, gradske vlasti će ove godine završiti plansko urbanističku dokumentaciju za izgradnju novih gradskih azila.
U prethodna četiri meseca sterilisan je i vakcinisan 1.021 napušten pas, a udomljeno 115. Nadležni kažu da samo neprekidna kontrola nakota trajno rešava problem lutalica.
"Populacija budućih štenaca smanjena je za 7.000. do kraja iduće godine, sa 255 sterilizacija mesečno biće sterilisano oko 4.000 pasa, do kraja 2007. Krajem 2008. možemo da očekujemo vidno smanjenje pasa u deset gradskih opština", kaže Elizabeta Paunović, pomoćnica gradskog sekretara za zaštitu životne sredine.
Ipak, upućeni kažu da i ukoliko država maksimalno uradi šta je u njenoj moći, problem se neće rešiti dok građani ne postanu humaniji.
"U svetu se udruženja uglavnom finansiraju od privrede, priloga građana i pojedinaca. Kultura davanja kod nas nije mnogo prisutna, to je problem", kaže Elvir Burazerović iz organizacije Orka.
Vlasnica humanog azila Riska kaže da povremene donacije građana podmiruju samo polovinu mesečnih troškova. Najveći problem je što niko neće da udomi pse, što nemaju dovoljno para za hranu i što nema zainteresovanih volontera.
.jpg)
