Izvor: Politika, 03.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napuštena Crna Reka
Red je da se vidi ko je vera a ko nevera, ovaj narod zna o čemu je tu reč, mi podržavamo našeg duhovnika vladiku Artemija, rekao je iguman Nikolaj
Crna Reka – Od samog svitanja veliki broj vernika pristizao je juče u manastir Crna Reka. Došle su dugogodišnje „komšije” iz okolnih sela, ali i s područja Tutina, Novog Pazara, Raške, Kraljeva i mnogobrojnih mesta sa Kosova i Metohije. Tesne su bile crkvene odaje tokom jutarnje liturgije, a posle i manastirska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << porta. Nisu skrivali suze ni monasi, ni vernici, pozdravljali su se i fotografisali za uspomenu.
U takvoj atmosferi devet jeromonaha i monaha i sedam iskušenika napustilo je juče u popodnevnim časovima manastir Crnu Reku. Svi su otišli u selo Loznicu pokraj Čačka, u podnožju planine Jelice. U manastiru je ostao samo monah Mitrofan, koji se nije izjasnio oko odlaska, i dva iskušenika u četiri manastirske isposnice.
– Mi ne odlazimo zbog neke ideologije, zasebnih ili svetovnih interesa. Mi smo za istinu i želimo da ostanemo u svetom predanju kao naš duhovnik, naš vladika Artemije. Eto, došlo je vreme da se polaže ispit, nastave i predavanja je bilo dosta. Red je da se vidi ko je vera a ko nevera, a nema tu šta mnogo da se priča. Ovaj narod zna o čemu je tu reč, mi podržavamo našeg duhovnika vladiku Artemija zato što je on istinski sluga Božji, iako su se čule mnoge druge i ružne, teške reči i klevete. Svi mi njega dugo poznajemo i znamo da je na pravdi i u istini goljen. Pokrenuli su se i monasi i iz drugih manastira ove eparhije, ali nije nama drago što idemo, niti se na bilo koga ljutimo, već se trudimo da smireno napustimo svaki svoju svetu obitelj u kojoj smo služili, uz molitve duhovnika i blagovest božju. Takođe, Bog neka bude u pomoći i nama koji smo krenuli i ovima što ostaju – kazao je pri polasku iguman manastira Nikolaj.
Monasi su, kao što je „Politika” već pisala, otišli bez kanonskog otpusta koji su, doduše, nedavno tražili od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, administratora Eparhije raško-prizrenske. Iskušenici taj otpust nisu ni tražili, jer se takva pravila na njih ne odnose.
Na to Zoran Čvorović, pravni istoričar sa kragujevačkog Pravnog fakulteta, koji je takođe juče bio u Crnoj Reci, za „Politiku” kaže:
– Pravni poredak, bilo u državi ili crkvi, mora da funkcioniše
uz hijerarhiju pravnih akata i njihovo poštovanje. U ovom slučaju odlazak monaha bez kanonskog otpusta predstavlja crkvenopravni prestup. Međutim, ovim prestupom otvoriće se pitanje prvog crkvenopravnog prestupa koji je inicijalno taj poredak narušio, a to je protivustavna odluka o uklanjanju episkopa Artemija s trona Eparhije raško-prizrenske – tvrdi Čvorović.
Među okupljenim narodom našao se i Dragiša Bojović, profesor na Univerzitetu u Nišu, koji je ovaj slučaj nazvao „najvećim duhovnim egzodusom u Eparhiji raško-prizrenskoj.
– Crna Reka nije običan manastir već simbol obnove duhovnog života, ne samo u ovoj eparhiji. Verujem, ipak, u život, vaskrsenje i ljubav i nadam se da je ovo privremeni odlazak monaha i da će vreme pokazati šta će taj čin značiti – zaključuje Bojović.
Nisu skrivale suze zbog odlaska monaha ni Petkana i Olivera Račić iz Crne Reke, a Vujica Popović iz obližnjeg sela Dobrinje nam, vidno uzrujan, objašnjava:
– Vladika Artemije je ovaj manastir obnovio. Radili smo na tome zajedno sa njim godinama i sada smo došli da ispratimo naše monahe i igumana Nikolaja koji je ovde 27 godina – tvrdi Vujica.
Pored osude crkvenih vlasti među okupljenim vernicima, ipak se često pominjalo moguće rešenje i nada da će se, kako kažu, „sve ubrzo srediti, kad vladiku Artemija vrate da bar bude duhovnik u nekom manastiru Eparhije raško-prizrenske, a onda će ovamo i monasi”.
Miroljub Dugalić
-------------------------------------------------------------
Bratstvo u etnoselu na Jelici
Čačak – Bratstvo manastira Crna Reka pristiglo je juče oko 18 časova u selo Loznicu kod Čačka. Smešteni su u etnoselo koje tu, na padinama Jelice, gradi čačanski preduzetnik i vernik Miloje Stevanović (61).
Karavan od nekoliko automobila i kombija dovezeo je bratiju i s njima tek nešto najosnovnijih stvari za život. Ovde će imati od čega da počnu, jer im je vlasnik etnosela bez naknade usputio više hektara zemlje, zgrade, poljoprivredne mašine, alat, malu farmu ovaca i kokoški i sve što se na tom imanju nalazi.
– Meni je Bog učinio milost da mogu pružiti po neku malu mrvicu od onoga što nam gospod Jevanđeljem kazuje. Da napojimo žedna, da nahranimo gladna, da odenemo naga, da obiđemo bolesna, da posetimo zatočenog – rekao nam je Stevanović. – Ja sam u Crnoj Reci bio mnogo puta, prisustvovao sam monašenjima. Tamo je, pored svetog Haritona sahranjen moj i moje supruge duhovnik Ilija, koji nam je bio duhovni rukovoditelj na pokloničkom putovalju po svetinjama Svete zemlje. Tamo sam upoznao te bogoljubive crnorečke monahe. Gospod nas uči da se molimo i za neprijatelje svoje, a kamoli za prijatelje. Oci i bratija iz Crne Reke za mene, moju čeljad i moje saradnike, jesu dragi i iskreni prijatelji, naši dragi gosti sa kojima smo spremni podeliti i zadnju koricu hleba.
G. Otašević
[objavljeno: 04.06.2010.]
