Izvor: Danas, 30.Dec.2014, 00:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naknadna pamet i usud
Ako čovek često posećuje otvaranje izložbi, promocije knjiga, proslave raznih jubileja ili čak odbrane doktorskih disertacija, ne može mu promaći nekoliko sumornih likova, poodmaklog životnog doba, koji apatično, u lakom i nenametljivom dremežu, odslušaju pozdravne govore i uvodna izlaganja, a onda se sjure na posluženje.
Mada se trude da budu neupadljivi, po brzini gutanja kanapea i sitnih kolača može se suditi da im je tih nekoliko zalogaja prvi i jedini obrok u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << toku dana. Zagonetna je nepogrešivost kojom biraju samo skupove praćene makar i skromnom zakuskom, zaobilazeći (za njih) jalove rasprave bez „neformalnog dela“.
Ovih dana, posle književne večeri, jedna bakica iz te grupe živahno se pela stepenicama ka prostoriji u kojoj su se služili kiflice i sokovi, ali je na ulazu zamoljena da ne ulazi jer je reč o privatnom skupu poštovalaca poznatog književnika. S filozofskim mirom, bez vidljivih znakova postiđenosti (valjda je već oguglala) primila je taj svoj neuspeh i umornim korakom, kao da je odjednom još više ostarela, krenula ka izlazu.
Sreća je što je bila već dovoljno daleko da ne čuje komentar jednog posetioca - kako i treba da gladuje jer je glasala za Miloševića. To bahato zalaženje u njenu intimu nerazumno je iz više razloga. Ko zna koje je ime ona zaokruživala pre dve decenije? I ako je grešila, kolika je tek krivica onih koji su je snabdevali jednostranim informacijama? Da li i koliko kažnjavati nekoga samo zato što je neobrazovan? Čak i da je zaista davala svoj glas Miloševiću, kakva viša pravda je stigla njegove doglavnike koji su i danas na mnogim vodećim položajima u državi?
Pitanje odgovornosti za glasačke promašaje (a malo šta tokom poslednjih četvrt veka nije bio promašaj) važi za mnoge građane Srbije, ali se u čaršijskim pričama, posebno za ovih hladnih dana i u doba slava, ponovo podgreva „greh belih listića“. Ne uvažava se kao opravdanje čisto emotivna zgađenost političkom ponudom i odsustvom prihvatljivog izbora, bez daljih kalkulacija. Sumnja se i u nešto proračunatiji pristup „što gore, to bolje“, koga se verovatno držala većina pristalica belih listića, smatrajući da je demokratama neophodno etičko pročišćenje, posle koga bi oni opet nadmoćno preuzeli vlast. Samo mali broj politički obrazovanijih zagovornika belih listića računao je da će nova vlast energičnije povući Srbiju ka Evropi. Sada se toj nekolicini verbalno priključuje čitavo jato „prvoboraca“, vođeno „naknadnom pameću“. Zanimljiv će biti način na koji će pravdati svoju navodnu dalekovidost, ako država narednih meseci napravi dramatičan spoljnopolitički zaokret.
Pred kakvim god izazovima da se nalazimo, nije izgledno da se jedan, dobrim delom funkcionalno nepismen narod, uz to lišen informacija koje bi donela atmosfera punih medijskih sloboda, opredeli za najbolja rešenja. Bez stotina hiljada najobrazovanijih i najpametnijih, štedro rasipanih tokom poslednjih četvrt veka po belom svetu, mi smo narod s invaliditetom. To će još decenijama biti naš usud.
Autor je profesor univerziteta
.jpg)
