Izvor: Blic, 17.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše štete za građanstvo
Najviše štete za građanstvo
BEOGRAD – Nedavni sastanak predstavnika zakonodavne, izvršne i sudske vlasti završio se otvorenim sukobom, jer je umesto partnerskog odnosa Vlada sudstvu pokušala da nametne odnos potčinjenosti. Ovaj sukob nije dobar i može štetiti građanima, naročito ako komunikacija postane otežana ili nemoguća – kaže za 'Blic' Vojkan Simić predsednik Prvog opštinskog suda i ističe da bi 'obostrano valjalo sagledati koji su postupci bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ishitreni i neadekvatni, suzbiti surevnjivost, ozbiljno analizirati probleme i pronaći najbolja rešenja'.
Simić je zamerio Vladi da je svoje ocene sudstva zasnovala isključivo na političkim kriterijumima, jer joj sudije nisu po političkoj volji. Po Simiću to je za građane mnogo bolje nego da se sudije 'tapšu po ramenu'.
- Vlasti se moraju uzajamno kontrolisati i biti otvorene za kritiku, ali svaka mora znati svoje mesto i do kojih granica to može činiti – ističe Simić. On priznaje da stanje u sudstvu nije idealno, da još uvek ima dosta starih predmeta, osnovanih pritužbi stranaka, neodgovornog ponašanja pojedinih sudija, ali da je 'opšta slika sasvim drugačija'.
- Na osnovu šestomesečnih podataka o radu beogradskog sudstva protekle godine može se utvrditi veliki pomak u ažurnosti i obimu posla, pogotovo u Vrhovnom i Okružnom sudu. U sudu u kom predsedavam radna atmosfera je bitno promenjena i možete videti mnoge sudije kako iz zgrade izlaze uveče, kao i da su vikendom sudijski kabineti puni – kaže Simić.
On je naglasio da sudijski posao, koji je težak i odgovoran, zahteva punu koncentraciju, a uslovi rada u Palati pravde su takvi da ne pružaju mir i koncentraciju, jer je promet građana ogroman, sudijski kabineti su svakom dostupni i loši su smeštajni uslovi.
Za 12 tačaka ministra pravde Vladana Batića Simić kaže da 'treba iskreno reći da nije direktno upućeno sudijama'. Simić smatra da se to može 'smatrati pismom namera, jer da je upućeno sudijama, sa onakvim zahtevima i rokovima, to bi bila neprimerena komunikacija'. - Zamislite da sudska vlast identifikuje nedostatke izvršne i da joj, recimo, odredi rok od 30 dana za uvećanje plata na obećani nivo i rok od godinu dana za duplo uvećanje. Ili rok od 15 dana za plaćanje nagomilanih dugova advokatima veštacima i za materijalne troškove. Ili da odmah adekvatno opreme sudove počevši od zamene stolica s obzirom na to da zbog njihove neispravnosti sudije u sudnicama padaju sa njih. Ili da joj za juče odredi rok za izmenu odredaba procesnih zakona koji doprinose dugom trajanju postupaka i zakona koji ne obezbeđuju adekvatnu zaštitu sudija u postupku – kaže Vojkan Simić. K. K. Zašto samo lustracija u sudu
Vlada je nedavno usvojila Predlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti pravosuđa, u okviru kog predlaže lustracione odredbe.
- Oko lustracije postoji načelna saglasnost, ali postavlja se pitanje zašto prvo u sudstvu ili jedino u sudstvu. Sudije žele da lustracija važi za sve nosioce javnih funkcija i da se uredi zakonom. Treba da se uredi postupak i odredi nezavisno telo koje bi je sprovodilo po jasno određenim kriterijumima za utvrđivanje subjektivne odgovornosti, kao i da se odrede sankcije – kaže Simić i ističe da lustraciona odredba iz vladinog predloga nije dobra, jer uglavnom sadrži političke kriterijume a ne pravne, kao i da nije jasno ko će ih utvrđivati.
