Izvor: Politika, 05.Sep.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše prekobrojnih nastavnika fizičkog
Zbog ukidanja predmetne nastave, nastavnici fizičkog ostali bez norme. – Neadekvatnom nastavom ugroženo zdravlje mališana
U najnovijem prebrojavanju viška prosvetnih radnika, posebno su se „na udaru” našli nastavnici fizičkog vaspitanja. Naime, kada je prošlog leta uredbom ukinuto finansiranje predmetne nastave u nižim razredima, „difovci” su ostali bez norme. Zato je Udruženje pedagoga fizičke kulture presavilo tabak i od Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zatražilo da podrži njihov predlog da se nastavnicima ponovo vrate časovi sa učenicima trećeg i četvrtog razreda.
– Ovo prevazilazi uobičajeni sindikalni problem. Nije ovde sporno da li će sa đacima raditi profesor fizičkog vaspitanja ili učitelj, već u tome kako naša deca odrastaju. Naš način života utiče da deca nemaju dovoljno redovne fizičke aktivnosti koja im je potrebna za rast i razvoj, što prouzrokuje nepravilan stav, loše držanje, višak kilograma – objašnjava za naš list profesor dr Dušan Mitić, predstavnik Društva pedagoga fizičke kulture u NPS i dekan beogradskog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.
Profesor dodaje da ovo nije samo srpski problem, već da rešenje pokušava da pronađe čitava Evropa, kao i Amerika i da je američka zdravstvena organizacija preporučila da deca moraju da imaju sistematsku redovnu fizičku aktivnost svaki dan najmanje jedan školski čas.
– Kod mlađeg školskog uzrasta to stoji u nastavnom planu i programu, ali je realnost da se časovi fizičkog vaspitanja u školama u Srbiji ne realizuju u propisanom obimu ni intenzitetu. Učitelji nisu motivisani za rad, vrlo često se čas zameni nekim drugim časom koji je „važniji”, dovoljno je da padne malo kiše pa da se čas uopšte ne održi, da ne govorimo o tome da u školama nema pravog prostora za vežbanje – kaže Dušan Mitić.
Rešenje za ovaj problem profesori vide u lokalnoj samoupravi, odnosno da opštine i gradovi prihvate obavezu koju država neće. Neki gradovi već su preuzeli na sebe plaćanje ovih nastavnika, baš zato što su uvideli koliko je to važno za razvoj dece, napominje prof. Mitić.
Na naše pitanje da li imaju podatke o tome koliko je prekobrojnih profesora, naš sagovornik odgovara odrečno, a u Ministarstvu prosvete i nauke još nije poznata ni ukupna cifra prosvetnih radnika koji su tehnološki višak.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da znaju da je najalarmantnija situacija u Nišu. Vladimir Zlatanović iz niške Gimnazije „9. maj” kaže da je u ovom kraju situacija jedinstvena u Srbiji po broju novih nastavnika i da će ih sigurno biti na stotine kada se podvuče crta u Ministarstvu prosvete.
U dokumentu koji će biti dostavljen Nacionalnom prosvetnom savetu za prvu narednu sednicu, čitamo da je čitav problem nastao kada su Uputstvom za izradu finansijskih planova za školsku 2010/11. godinu škole informisane da se fizičko vaspitanje u nižim razredima neće finansirati kao predmetna, već se vraća kao razredna nastava.
– Ukoliko predmetna nastava počinje u petom razredu osnovne škole, profesor fizičkog vaspitanja, umesto da planira rad i realizuje program s obzirom na vertikalno povezivanje nastavnih sadržaja od prvog do petog razreda, često započinje sa programom, koji je trebalo realizovati u prvom razredu osnovne škole. U tim slučajevima, bez dovoljno prethodno stečenih znanja i umenja, učenici sa poteškoćama savladavaju sadržaje predviđene za više razrede osnovne škole. Učenici, a naročito učenice se, i iz tih razloga, oslobađaju od nastave fizičkog vaspitanja, a profesori fizičkog vaspitanja, koji moraju da nadoknađuju nenadoknadivo, neretko gube motivaciju za rad – kaže Dušan Mitić.
Nastavnici takođe podsećaju i da je država nedavno donela Uredbuo Nacionalnom programu prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine. U ovom dokumentuse navodi da 33,6 odsto odraslog stanovništva puši, da 46,5 procenata ima hipertenziju, 40,3 odsto svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, 18,3 odsto je gojazno i 74,3 procenta nije dovoljno fizički aktivno.
Sandra Gucijan
objavljeno: 06.09.2011
